Кроз историју су у великој мери бивали потиснути од других начина саобраћаја, стога је доста њих угасило вишевековне лозе. Али скела која спаја Срем и Бачку, превозећи путнике од Бегеча до Баноштора и обрнуто, још увек се поносно бори с великим бројем проблема, тврдоглаво одбијајући да посустане и престане да ради.
Скелеyија који је заслужан за то што и даље постоји и ради је Милош Винце, који каже да су се скеле некада користиле знатно чешће него данас и да из године у годину посао константно опада. Међутим, све док има људи којима тај начин превоза штеди време и новац, он и његови помоћници ће терати скелу преко Дунава.
– Потреба за скелом се јавила између два рата јер није било путева, а тада је возила Черевићким Дунавцем – прича Винце. – Постојала је турска калдрма и људима је било незгодно да иду на пијацу. Касније, шездесетих година, због развоја друмског саобраћаја, престала је да ради.
У свом делу „Бегеч – осврт у прошлост” мр Слободан Продић наводи да, ако је у ЏИИ веку постојала скела на простору данашњег Новог Сада и Сремске Каменице, сасвим је могуће да је функционисала и на територији данашњег Бегеча. Највероватније је доносила одређену материјалну корист манастиру на Куви, метоху манастира у данашњем Баноштору, односно некадашњој Куви. Како аутор наводи, о томе да је манастир у данашњем Баноштору имао свој значај те да је себи могао приуштити постојање манастирске заједнице на обе стране Дунава, говори и чињеница да се тај манастир спомиње у писму папе Иноћентија III, написаном 1198. године.
Како нам је рекао скелеyија Милош Винце, цене нису мењали већ седму годину, а разлог је све већа немаштина грађана. Тако је за путнике превоз и даље 50 динара, за бициклисте 100, док се 300 динара издвоји по аутомобилу.
Превоз теретног камиона до шест тона износи 600 динара, пошто заузима два аутомобилска места. На скелу се не чека дуже од десет минута.
Скела је мањег капацитета, носивости до 14 тона, а на њу могу стати шест аутомобила. Функционише најбоље лети, када је пуна сезона, мада ради и касније, али далеко слабијим капацитетом. Не може да плови по магли, леду и јаком ветру, али ни при високом водостају Дунава. Уколико прети његово изливање, скела мора да мирује.
– Пошто скела неко време није радила, тачније од шездесетих година, када је почело бомбардовање 1999. године, поново се „одметнула” водама Дунава, јер су сви новосадски мостови били срушени – каже Милош Винце. – Тада сам био дежурни скелар због болнице и телевизије, а била је смештена код ПТТ одмаралишта на Рибарцу. Ту смо успели да пробијемо пут и возимо преко на сремскокаменички Институт. Касније, након бомбардовања, речено ми је да потреба за скелом постоји, али не тако близу Новог Сада, стога ми је Војска уступила на коришћење службени прилаз, који, иначе, представља војну рампу. Тада се колона за скелу могла видети до насипа.
Међутим, како каже, сваке године посао рапидно опада и боји се да скелски превоз нема светлу будућност. Углавном је и даље користе становници Нештина и Визића с територије Бачке Паланке да би премостили Дунав и тиме избегли пасошку контролу на граничном прелазу Србија–Хрватска те у великој мери скратили пут између Бачке и Срема.
– Цене нисмо дуго мењали јер је народ све сиромашнији, те не могу да им отимам и то мало што зараде – каже наш саговорник. – Промет је опао бар за неких 30 одсто, а практично смо у сезони. Замислите шта ће тек бити на јесен, када сезона почне да јењава! Скела има и туристички потенцијал јер спаја Срем и Бачку, те посетиоци могу да праве туре обилазака села с обе стране Дунава.
И. Бакмаз
Фото: Ф. Бакић
Локална самоуправа на потезу
Према речима нашег саговорника, Уредбом Министарства шумарства, пољопривреде и водопривреде прописано је да локална самоуправа преузме оџавање скелских путева не би ли тако растеретили скелеyије.
Међутим, Винце тврди да нико није „прстом мрднуо” две године, путеви су оронули,те иако је држава то лепо прописала и уредила, ништа се не спроводи. Недавно је о свом трошку однео и набацао шљунка, што га је коштало 150 евра.
– Локалне самоуправе морају да одржавају скелске прелазе, при великој води чувају насипе, при малој продубљују терен да би скела могла прићи, али то не раде, иако уредно плаћам све таксе као приватни предузетник за коришћење воденог и обалног простора – пожалио се Винце, додајући да му додатни проблем праве и произвођачи шаргарепе, који ту дођу трактором и перу поврће, јер стварају муљ, па људи упадају у блато. Стога је и набацио туцаник, који ће можда трајати само ову сезону, па догодине опет све испочетка.
