Како је за “Дневник” рекао директор Завода др Богдан Живановић, тим потезом су у великој мери растеретили рад Ургентног центра, јер се од пресељења у нову зграду до данас број пацијената у ноћним амбулантама повећао за чак 27 одсто.
- Оно што мене чини поносним јесте чињеница да смо самостално помогли пацијенатима у 78 одсто случајева, те није било потребе да иду даље у Ургентни или Клинички центар Војводине - рекао је Живановић. - То је за скоро 15 одсто више у односу на 2018. годину, захваљујући новој, модерној опреми коју смо добили од Града и Покрајине. Умногоме нам олакшава постављање дијагнозе и омогућава да пружимо адекватну терапију у амбулантама, без потребе да се пацијент шаље даље.
Како је рекао, повећан је и број прегледа малишана у педијатриској ноћној амбуланти. Прошле године је прегледано 9. 507 деце, што је за 14 одсто више него 2017.
- Од почетка године до данас прегледано је 7. 254 малишана и више од 80 одсто њих је завршено унутар амбуланте - каже директор. - Што се тиче дечјих прегледа, најчешће интервенције су углавном због повишене температуре или алергијске реакције. Прошле године су екипе које раде на терену имале око 38. 200 прегледа, а до краја године, очекује се да ће тај број порасти на око 43.000.
По његовим речима, прошле године је пролазност на први ред хитности била 5,74 минуте, што је одличан резултат, јер је светски стандард пролазног времена око осам минута. Међутим, др Живановић указује ове године је нешто слабији резултат, јер је време изласка на терен тренутно 6;35 минута.
- То је последица недостатка броја запослених - каже наш саговорник. - Још у октобру прошле године смо послали захтев Министарству здравља да попунимо кадар и запослимо пет доктора, пет техничара и исто толико возача, међутим, још се чека одговор. Лично мислим да би Новом Саду та десета ургентна екипа јако пуно помогла и значила.
По речима др Живановића, акценат на раду Завода за хитну медицинску помоћ је убрзавање процеса пружања помоћи на терену, али и добијање адекватне терапије пацијентима који дођу у ноћну амбуланту. Стога се возила редовно обнављају, а у плану је набавка и нове опреме. - План за следећу годину је обезбедити два нова возила за ургентне екипе, једно за дијализни транспорт, као и возило за аутомеханичара, не би ли тако максимално покрили и његов долазак на терен у случају да се нешто догоди - каже наш саговорник. - Од опреме планирамо набавку два дефибрилатора, 10 ЕКГ апарата, а очекујемо и да нам до краја године стигну дефибрилатор који ће ићи у ургентно возило и 10 аутоматских екстерних дефибрилатора које ћемо поставити у санитетски транспорт. Тај аутоматски дефибрилатор се иначе поставља по граду и једноставан је за употребу. Програмиран је тако да сам наводи корисника корак по корак, шта треба да ради. Он неће испалити електричну енергију, ако нема срчаног застоја.
Директор Завода др Богдан Живановић каже да се планира и набавка 10 металних носила која се убацују испод пацијента, али и увођење водича венског пута.
- Када је ноћ и слаба осветљеност на путу, медицински радник на терену не може одмах да пронађе вену, стога је водич идеалан, јер се навуче као наруквица и осветли вену када је пронађе, што би у великој мери олакшало и убрзало рад на терену - каже Живановић и додаје да ће свако возило имати по један водич. У свету је то већ увелико распрострањено.
И. Бакмаз
