Како каже за наш лист, отежано хода, али је преживљена траума оно што је највише повређује.
„Не размишљам о тужби, мада су ми сви саветовали да тужим Град“, објашњава потресена Ј. Т., и додаје да то није решење проблема. „Кад се смирим, вероватно ћу их тужити. Речено ми је да пси луталице свакодневно нападају људе те да буду и по две пријаве дневно.“
Током протекле године, на адресу Правобранилишта града Новог Сада пристигло је 705 тужби против Града, туженог за накнаду штете због уједа паса луталица, док је и ЈКП „Зоохигијена и ветерина” Нови Сад раме уз раме с Градом у 119 предмета. Вредности тужбених захтева крећу се у распону од 100.000 динара до 160.000.
Од 1. јануара прошле године, у складу с Правилником о поступку и начину решавања захтева за мирно решавање спорова за накнаду штете, Комисији града Новог Сада за процену основаности предлога упућено је 335 захтева за мирно решавање спорова, објашњавају из Града, и додају да се просечна висина новчане накнаде, која се исплаћује по Правилнику, креће од 50.000 до 80.000 динара.
Прво 194, а онда 192
У тако инцидентним ситуацијама људи не могу да процене да ли је најбоље да позову полицију или Хитну помоћ, али број 194 (Хитна помоћ) свакако треба да буде приоритетан. Како смо незванично сазнали из Полицијске управе Нови Сад, полиција свакако добије обавештење о инциденту и уредно га евидентира, једино у ситуацији напада власничког пса битно је звати и полицију (192) јер је у том случају реч о кривичној одговорности власника.
Законом о добробити животиња прописана је обавеза органа јединице локалне самоуправе – у овом случају ЈКП „Зоохигијена и ветерина” Нови Сад – да обезбеди прихватилиште за напуштене животиње, као и да, ако та животиња, 30 дана након смештања у азил не пронађе други дом, бива стерилисана и пуштена на улицу. Таква стратегија „Ухвати–стерилиши–пусти” прописана је поменутим законом и представља Програм контроле и смањења популације напуштених паса и мачака. Реч је о хуманијој методи, односно алтернативи еутаназији, коју је препоручила Светска здравствена организација за здравље животиња.
„Кад сам била млада, постојао је шинтерај“, додаје Ј. Т. „Нисам ни за то, јер није хумано, али нисам ни за овакве нападе. Не треба уништавати псе, али треба наћи начин који је хуман за обе стране.“
Л. Радловачки
