Рођени Нигеријац с камерунским пасошем Џон Мери Узуегбунам (25), једноставније Мери за новосадске љубитеље фудбала, провео је сезону и по у Вошиној чети, борећи се за место под сунцем, али и с тешком повредом предњих укрштених лигамената колена која га је баш ту задесила. Ни тада није клонуо духом, вратио се на терен пре него што је то било ко очекивао, али шансу да докаже умеће није добио. Како сам каже, није тада био разочаран, више га је пратио осећај беса и отишао је у Словенију, где је задужио опрему Рудара из Велења, тамошњег члана најбоље лиге. И Меријева прича кренула је у неком другом, скоро па бајковитом смеру...
- Од почетка до краја мог боравка у Словенији пратили су ме успеси - рекао је одлични нападач, који време између две сезоне у Кини, у којој сада наступа, проводи с породицом у Новом Саду. - Постао сам најбољи стрелац клуба и тамошњег првенства, што ме је испунило срећом и задовољством. Добио сам прилику да се докажем и трудио сам се да је користим током сваког секунда боравка на терену. Убрзо је стигао позив из далеке Кине, а тамошњи друголигаш Мејжу Хака пожелео је да ме види у својим редовима.
С великим самопоуздањем, које је из дана у дан расло током његовог боравка у Велењу, Мери је отишао у јужнокинеску покрајину Гуандонг и заиграо у Мејжуу, граду од два милиона становника. И то како! У прошлој сезони постигао је 24 гола на 28 утакмица и постао најбољи стрелац у друголигашкој конкуренцији најмногољудније земље на свету.
- Мејжу Хака је освојио на крају девето место у првенству, а ја сам, по општој оцени, одиграо одличну сезону и постигао пуно голова. У тиму је, осим мене, било још неколико странаца, али су, с крајем лиге, напустили клуб, а за следећу сезону остали смо један мој земљак из Нигерије и ја од играча који нису Кинези. Отишао је и тренер Русмир Цвико (БиХ), тако да ће клуб морати да пронађе одговарајуће замене за њих. Људи из менаџмента планирају да доведу неке нове странце, а мене уговор веже на још годину дана. Међутим, задовољан оним што сам пружао, генерални менаџер клуба рекао ми је да ћемо пред почетак новог првенства обавити разговор, продужити уговор и да ће ми плата бити повећана. И то, убеђен сам, нешто говори о квалитету мојих игара у прошлој сезони.
Занимљив је био и део приче везан за Меријеву родну Нигерију, у којој није био још од 2010. године и одласка од куће. Са 16 година се отиснуо у печалбу, па нас је занимало због чега тако дуго није отишао да види породицу.
- Имам тамо родитеље коју волим - уозбиљило се до тада насмејано лице Мерија. - Шаљем кући новац и од њега се школују млађе сестре и браћа, а у Нигерију ћу поново отићи тек када у потпуности постанем свој човек. До тада, свим силама се трудим да изградим успешну каријеру и да постанем неко и нешто у свету фудбала, али и у животу.
Рекосмо, у Војводини је одиграо само неколико минута у званичној утакмици с Новим Пазаром, а остала је у сећању овдашњих љубитеља фудбала фотографија на којој Мери, склопљених руку, просто моли тадашњег тренера Ненада Лалатовића да му пружи прилику. До ње, међутим, није стигао, али је зато у највећем војвођанском граду пронашао животну сапутницу. Оженио се Новосађанком Адријаном и добио ћеркицу Зару, која сада има десет месеци.
- Уз моје две највеће среће у животу, упознао сам овде и пуно сјајних људи, моје браће, који су ми постали пријатељи за читав живот. Управо због тога Србију доживљавам као моју земљу и у њој се одлично осећам. Почео сам да се, додуше лагано, користим српским језиком, иако у мојој комуникацији са супругом буде и смешних момената, па се, ипак, вратимо на енглески језик.
Носио је наш саговорник дрес младе селекције Камеруна, па нас је занимало, после одличних игара у Словенији и Кини, да ли има амбиције и на репрезентативном плану и с којом селекцијом - Нигерије или Камеруна.
- Тренутно имам доста успеха и не гледам пуно у будућност. Трудим се да напорно радим и свакодневно напредујем. Сигурно је и то да сваки спортиста жели да заигра и за најбољи тим своје земље... Е, сад, могу да играм и за Камерун, чији пасош поседујем, могу да обучем и дрес Нигерије у којој сам рођен, а могу, што да не, да постанем и члан националног тима Србије. Међутим, никуда не журим, видећу да ли и ко ће ме позвати под своју заставу. Нажалост, играње за репрезентацију није искључиво ствар талента и квалитета, већ је битно то да ли и какве везе и познантсва поседујете. А ја их уопште немам.
Прича се, хтели ми то или не, вратила на Војводину и Меријев боравак у њој. Није успео да се наметне, заправо није ни добио прилику да то учини, па нас је занимало да ли, у неким својим размишљањима, има жељу да се поново нађе у Воши и покаже да су, када је он у питању, неки људи погрешили 2015. године.
- И тада сам имао велику жељу, али су се људи из клуба, дубоко сам у то уверен, о мене огрешили. Причали су да сам играч за трећу, а не за Суперлигу Србије и због тога сам био љут. С друге стране, навијачи су ме сјајно прихватили, осећао сам њихову подршку на сваком кораку и управо због њих волео бих, негде при крају каријере, да се вратим у Војводину и одиграм у њој барем једну сезону. Не да бих се било коме доказивао или светио, ето, просто, волео бих да се то деси - нагласио је Џон Мери Узуегбунам, младић који и даље гради успешну каријеру, а који, како нам је рекао, планира да по њеном завршетку остане да живи у Новом Саду.
А. Предојевић
