Фудбалски хроничари тврдили су тада да је Жупић, три месеца
пре свог 17. рођендана био најмлађи дебитант од Триглава до Ђевђелије. Стао је на гол Бачкопаланчана у последњем суперлигашком колу, на гостовању код Спартака у Суботици. У
међувремену бранио је гол Јавора, Осијека и новосадског Пролетера, клуба у коме је предност имао прекаљени чувар мреже Никола Петрић. Кристијан Жупић није једини голман у Србији, који у минулих пет година није добио одговарајућу шансу. Потражио ју је у комшилуку, у хрватском трећелигашу Цриквеници.
- Препознао сам добру причу људи који воде клуб – каже 22-годишњи Новосађанин. - Тренер Маријан Томић после пар тренинга доделио ми је улогу стартера између статива. У разговору са оцем закључио сам да овде имам довољно простора за напредак и личну афирмацију. Допада ми се у Цриквеници, обала мора ми је преко улице у односу на адресу становања, људи су ме срдачно прихватили. Финансијски услови нису били у првом плану. После дуже паузе поново сам
на голу и то представља мој повратак на пут о коме сам маштао још као дечак у школи професора Болесникова.
На тренерово поверење Жупић је одговорио одличним одбранама, а тренер Томић цени да је он, уз сигурност на голу, допринео самопоуздању читавог колектива. Цриквеница је до
Жупићевог доласка била последњепласирана екипа на хрватском трећелигашком западу са само девет бодова у 12 утакмица. У минулих пет мечева, са Жупићем на голу, његов клуб је четири пута победио, померио се за три места на табели, са само једним бодом мање од
Пазинке и Буја, односно два бода иза Краљевице, екипе са којом игра у наредном колу. Сада има и реалну шансу да се пласира у горњи дом табеле, од чега је дели само пет бодова, у преосталих осам првенствених кола.
-Мој једини императив, још када сам као дечак стао на гол Бачке у Суботици или када сам на Маракани бранио гол Пролетера против Црвене звезде, или пак када сам на голу омладинског
тима Осијека освојио национални Куп Хрватске, дакле мој једини императив увек је био да дам све од себе и да тако помогнем клубу у борби за бодове. У Цриквеници сам коначно добио прилику да не размишљам о статусу, да ли ћу бити на голу у следећој утакмици. Тренер ми је указао поверење, ја сам узвратио добрим одбранама, клуб је кренуо узлазном путањом, путеви се отварају. Атмосфера је победничка, какву не памте у Цриквеници, барем тако
између себе говоре. Жеља ми је да клуб једнога дана, када будем напуштао Цриквеницу, добро заради мојом продајом.
Желео је да после Пролетера каријеру настави у неком од српских клубова. Такву шансу није добио. На хрватском приморју, у Цриквеници промовисан је у чувара мреже коме се верује.
Пун прелепих утисака, са позитивним коментарима иза себе, испред види будућност испуњену одразима сопствених парада, успешних одбрана и још значајнијих могућности за непредовање у
перспективи. Жеља да каријеру настави у својој земљи остала је у доменима снова. За сада...
Жупић је себи обезбедио место у историји српског фудбала као најмлађи голман икада у сениорском саставу. Чекајући прилику за повратак у поднебље своје земље, Цриквеници се даје
онако како га је и отац Данијел саветовао: максимално професионално и без задршке.
Л.Бакмаз
