ПОСЛЕ ПОРАЗА НОВОСАДСКИХ КОШАРКАША Права екипа се још тражи

И заиста, имајући у виду да у екипи у бело-црвеним дресовима наступају играчи великог реномеа, октобарски биланс представља неуспех. Имена попут Милоша Милисављевића, Ранка Симовића, Марка Кљајевића и других свакако би требало да праве разлику на нивоу КЛС-а. Међутим, тренер Марко Димитријевић још увек није успео да их у потпуности уклопи у свој систем. Екипа се и даље тражи, нарочито у дефанзиви, па се често прибегава комбинованим одбранама у потрази за алтернативом.

Може се рећи да је Војводина делимично подбацила у досадашњем току сезоне, али то не би била потпуна слика стања у клубу. Пре свега, здравствена ситуација је веома неповољна. У краткој ротацији, изостанак сваког играча представља велики хендикеп. Како је Лука Савановић због болести одсутан на дуже време, други играчи, којима то није било предвиђено, морали су да преузму већу одговорност. Тако неколико играча већ у раној фази сезоне мора да „гули“ преко 30 минута по мечу.

Како је до тога дошло? Војводина је након прошле сезоне, у којој је, испоставило се, несмотрено формирала буџет, запала у незавидну ситуацију. Одређени дугови и неслагања са бившим играчима и даље оптерећују клуб. То је, уосталом, у интервјуу за „Дневник“ признао и Жељко Ребрача, не бежећи од одговорности и истичући да су неке ствари могле бити боље решене.

Кратка ротација може имати катастрофалне последице по сезону. Недостају играчи на кључним позицијама, а клуб тренутно није у могућности да обезбеди додатна финансијска средства. Уколико се овај тренд настави, Војводина би могла да се врати у период из времена Муте Николића — пет корака уназад.

Зато је неопходна хитна реакција свих који желе да Војводину врате на кошаркашку мапу. У супротном, све оно што је тим са севера Србије градио у последњем периоду могло би да буде бачено у воду.

В. М. Петровић