Пету годину узастопно, највреднији домаћи пехар долази у витрине Војводине, а питање је када ће тај низ бити прекинут јер клуб расте и развија се из дана у дан.
“Сада када се каже пета титула, она прва ми делује прилично далеко. То је пола деценије на трону рукомета у Србији, то је лепа ствар и велика част и одговорност. Ево пету сезону заредом имамо исти чудан осећај, славимо један дан, а онда наредна три месеца имамо борбу, да решимо питање финансирања клуба за идућу сезону. Имамо неизвесност ове године хоћемо ли играти Регионалну СЕХА лигу, али то зависи од Рукометног савеза Србије, хоћемо ли имати средстава за играње Лиге шампиона јер су она огромна за сваки клуб код нас и када све то оставимо са стране, очекује нас питање играчког кадра који ће бити ослабљен одласком играча који су донели ову титулу. Ако изузмемо Станковића који је био актер прве и ево сада пете титуле, али и он иде у Шпанију, ништа није исто, ни стручни штаб ни играчи. Увек имамо ту борбу са собом да саставимо екипу која ће играти, и у ком такмичењу ћемо учествовати. Када добијемо пехар, обићи ћемо градоначелника Новог Сада, директора Србијагаса, директора НС семена, Покрајину и све које су помогли, прославити пехар и поново кренути у формирање тима“, почео је причу Милан Ђукић.
Познато је да је теже одбранити титулу него је освојити. Колико је то било тешко учинити, обзиром на то да сте од почетка сезоне словили за фаворита?
“Тешко је носити то бреме и знам колико нам је то представљало проблем прве године. Тада сам понављао играчима да уствари ништа не бранимо јер, гледајући војну и спортску стратегију, увек је теже нешто одбранити него освојити. Има чувена Балашевићева реченица, “С врха брда, свака стаза води низбрдо”, ту је све објашњено јер с врха успеха сви путеви воде надоле. И други гледају да се попну на врх, зато се увек трудимо да не бранимо титулу, него да је увек поново освајамо. Прошле године нисмо знали до последњег кола како ће бити, сада је то било ривалство с Црвеном звездом, али ће на крају изгледати као да смо посао лако завршили. А да смо изгубили од Звезде, поседња два кола би била неизвесна. Увек је тако, гледамо сви да се осигурамо и да у завршницу уђемо растерећеније и хладне главе наравно и да покажемо да између првог и другог у шампионату има разлике“.
Пет узастопних титула је у вашем власништву. Колико ваша доминација доприноси српском рукомету?
- Када смо били шампиони прве године, имали смо преко стотину честитки, тога дана нема – у шаљивом тону је одговорио Ђукић. – Успех је нешто на шта се лако навикне и што људи после друге године сматрају да долази само по себи, а то није тако. То може добро да се види из примера Одбојкашког клуба Војводина који је био десет година заредом шампион, били синоним за одбојку, а ево ове сезоне је титула дошла после скоро десет година јер и други желе да буду шампиону и да не силази с трона као што ми то сада не желимо. Знам да је готово свима доста Војводине у рукомету, али не обазиремо се на то јер је наш задатак да освајамо титуле и ићи ћемо с том идејом и у наредним сезонама. Није лако бити најбољи у нечему ни у сопственој улици јер увек има конкуренције. На територији Србије егзистира преко 600 рукометних клубова, види се колика је конкуренција, а бити најбољи пет година заредом, то говори о констатности – истакао је Ђукић.
Предводите клуб већ девет година, како успевате да главу клуба увек одржите “изнад воде” што је веома тешко у данашње време када се зна с каквим се проблемима све спорт суочава?
“Када дође до оваквог успеха, онда су сва светла упрта у председника клуба, у капитена тима, у голмана и онда се види тих неколико људи. У наредна два месеца ће светла бити уперена ка директору клуба који ће стручни део заједно са тренером довести на квалитетан ниво, али једноставно, наш клуб није само председник, ни директор, ни тренер. Наш клуб броји много више људи, имамо озбиљан Управни одбор, ту су спонзори који су на дресу, али и они који то не желе. За мене је то, као човека из привреде, поражавајуће за наш спорт. Постоје људи који желе да помогну, али не желе да се рекламирају. Кад се све сабере, један човек не може сам, тако наш клуб функционише. Јесте да се моје име сада потенцира, али сигурно имамо у клубу око 40 људи који га воле и доживљавају као свој и ово је све успех свих нас. Изузетно смо захвални свим спонзорима, Граду и градоначеленику Милошу Вучевићу, директору Србијагаса Душану Бајатовићу, НС семену и директору Јану Турану, спортској опреми НААИ и нашој бази хотелу Аква премијер из Врдника и господину Милинку Цицмилу и свим пријатељима који ће се овде препознати“.
Дугогодишњи капитен и играч новосадских црвено-белих Стеван Попов ће 3. јуна ући међу бесмртне легенде, његов дрес ће красити дворану на Сланој бари и више неће бити у употреби.
„Клуб ће се посебно захвалити Стевану Попову, који сигурно завршава играчку каријеру. Његов дрес са бројем “6” ће ићи на плафон наше сале на Сланој бари и тај број више неће бити у употреби. Попов је највећи део каријере провео у нашем клубу и то је начин да му се одужимо за све”, рекао је Ђукић.
Очекује вас и тешка одлука везана за наступе ван оквир наше земље и то у најквалитетнијем клупском такмичењу. Хоће ли се Лига шампиона поново играти у Новом Саду?
“Претпрошле године смо играли Лигу шампиона, спортски гледано, приличо добро. Наш буyет се креће у распону од пар стотина хиљада евра, за српске услове је то велика ствар, али да бисте играли Лигу шампиона, 30.000 евра је само депозит. Ниједан рукометни клуб у Србији нема тај новац на рачуну, одговорно потписујем. Технички услови су играње у Спенсу, значи минимум 5.000 људи, такви су услови свуда па морају да буду и код нас. Град нам је изашао у сусрет за халу, али смо имали проблеме са преносом у ХД резолуцији, а то изнајмљивање кошта преко 5.000 евра или да то уради РТС који је рекао да нема интерес да преноси наше мечеве. Када се све то сабере и одузме, испада да Лига шампиона треба мени као председнику клуба, директору или капитену и да је то наш проблем. Прве године смо потегли приватне везе, а све се завршило с дугом од 80.000 евра. Због свега тога, минуле сезоне смо одлучили да не играмо Лигу шампиона, уз сво згражавање ЕХФ и РШ, свима сам отворено рекао да нисам доведен да будем стечајни управник клуба, него да бринем о његовим интересима“.
Колико сте близу одлуке, хоће ли се у Европу или неће?
“Близу смо одлуке да седнемо да разговарамо с градоначелником, са председником Покрајинске владе, директором Србијагаса, има ли интереса да се у Новом Саду игра Лига шампиона и да иде слика у ХД резолуцији у европске метрополе. Даћу вам пример, за Веспрем, диван град на Балатону, је мало ко чуо док рукометни клуб није направио успех које је направио. Не знам како функционишу неки други клубови, са буyетом од 20 милиона евра, али ми ако не платимо порез, 10. дана у месецу нама је блокиран рачун. У ту причу нећемо улазити и правити себи пробеле, у крајњој линији, нисам изабран да угасим клуб. Мене су васпитавали у школи, породици и на послу да се покриваш увек онолико колико је дуг покривач. Када покривач буде дужи, урадићемо нешто и у Лиги шампиона, али сада тих пара у српском рукомету нема“.
Имате веома квалитетне млађе категорије. Колико из те базе може да се нађе момака који ће бранити клупске боје у наредним сезонама?
- Нови Сад има две срећне околности. Прва је што је доласком градоначелника Милоша Вучевића урађени су и одређени резови у новосадском спорту, кренула је класификација клубова спрам резултата и рад с младима је финансиран кроз пројекте. Упорни смо у томе да наш стручни рад с млађим категоријама буде финасиран од стране града, имамо нашу школу и када смо пре седам година постављали темеље, рекли смо да желимо да истрајемо у томе. Потребан је велики рад и време да се све склопи и сада имамо три шампионске генерације. Имамо срећу да смо универзитетски град и пуно деце гравирита овамо због школовања, тако да стално можемо да ширимо базу, али имамо играча из наше школе. Садашњу генерацију јуниора морамо да уведемо у први тим и да их доведемо до тога да из наше школе изнедримо сениорске шампионе. Моја дефиниција је да нисмо постали клуб онда када смо узели шампионску титулу, већ када смо све категорије објединили и дошли до озбиљне организације. Тај процес је дуготрајан, али сада све долази до изражаја и верујем да ћемо генерацију јуниора извести на прави пут јер зашто смо школовали играче ако неће играти у нашем сениорском тиму и ако од њих не направимо репрезентативце и врхунске играче.
Шта би требало да се склопи па да не будемо “пиони” на табли Лиге шампиона, па и за већи успех?
- Одговорно тврдим да смо организационо као клуб у рангу било ког европског клуба. Играли смо с клубовима који играју Лигу шампиона и у смислу логистике смо на том нивоу, али нама недостаје новац. То не кажем да би биле веће плате људи из управе, већ да купимо врхунске играче. Разлика између играча који коштају 400 и 1.000 евра месечно је готово никаква, али разлика између оних од 1.000 и 5.000 је огромна и то је мерило ствари. Веспрем је био локални клуб у Мађарској док држава није стала уз њега, национална банка, национална мобилна телефонија. Стално причам да српски спорт нису само Партизан и Звезда, да мора да се игра и у Новом Саду, Бечеју, Крагујевцу, Врању и Лесковцу. Ако имате шампиона државе у одбојци и рукомету из Новог Сада, не видим да причамо преко неког другог мобилног оператера или да користимо другу струју осим ЕПС-ову и друго гориво осим НИС-овог па не видим зашто не би и они помогли. Био бих пресрећан да исти помогну и Одбојкашком клубу Војводини, да се препозна права вредност и уложи у њу, али нисам ја тај који одлучује о расподели новца.
Хоће ли се играти поново СЕХА лига у Новом Саду?
- У СЕХА лиги су трошкови покривени, за разлику од Лиге шампиона. за немачке клубове је то као за нас да одемо у Мошорин да одиграмо пријатељску утакмицу, авиопревоз је за њих као аутобуски за нас. У СЕХА лиги је потребан само квалитет и да не будеш “топовско месо”. Тамо играју преозбиљни клубови, а наш тим мора да се појача с неколико играча како би био конкурентан. Ипак, одлука о игрању те лиге није на нама, већ је на Рукометном савезу Србије јер је он уговорна страна са СЕХА лигом. Прошле године није постигнут договор. Надам се да ће ове бити другачије и да ће бар један српски клуб играти, односно Војводина. Мислим да се сада на све гледа с већом дозом разума и да ће српски рукомет пристати на једног предстваника док не буде квалитета за више, а да ће СЕХА то прихватити и да ћемо на Сланој бари гледати најбоље европске тимове – рекао је Милан Ђукић, председник Рукометног клуба Војводина.
Марко Ристић
