Иницијатива је поднета Националном комитету за нематеријално културно наслеђе пре нешто више од две године и да би се то остварило неопходно је било прикупити обимну документацију, која приказује да Мало коло спада у вредну националну баштину.
- Од почетне идеје до саме кандидатуре за упис Малог кола у Национални регистар елемената нематеријалног културног наслеђа Србије урађено је много. Прикупљена је обимна документација, урађена су истраживања и предочени валидни докази да је Мало коло и даље живо и витално. То је иначе прва игра из Војводине која је уписана у национални регистар, али посао на заштити, ревитализацији и очувању тек предстоји - каже регионална кооординаторка за нематеријално културно наслеђе Војводине Татјана Бугарски.
Ово вредно културно наслеђе, предочено је на промоцији приређеној у АДЗНМ “Гусле”, које своју мисију на очувању и неговању традиције неговању и развоју културе у граду на северу Баната и шире остварују од самог оснивања 1876. године, зашавши у 146. годину постојања. Према речима заменице градоначелника Кикинде Дијане Јакшић Киурски, “Гусле” су и овим потврдиле да се с разлогом налазе на листи удружења од посебног значаја.
Према речима др Селене Ракочевић са Факултета музичке уметности у Београду, након игара Коло у три/коло у шест и Руменке, изузетан је успех, како за стручњаке у тој области етнокореологе, тако и за ширу заједницу, да се и Мало коло званично нашло на листи нематеријалног наслеђа Србије, достојно да нас репрезентује у свету.
Пре Малог кола, на листи нематеријалног културног наслеђа Србије су се нашла само још две игре, Коло у три/коло у шест (које је заштићено код УНЕСКА) и Пуменка. Укупно се на овој листи налазе 53 елемента нематеријалног културног наслеђа. Успех на стављању Малог кола на ову листу је остварен захваљујући одличној сарадњи „Гусала“ са бројним институцијама и појединцима који се баве управо овом проблематиком. Свој допринос дали су Етнографски музеј из Београда, Војвођански музеј из Новог Сада, као и др Селена Ракочевић са Факултета музичке уметности из Београда.
- Да је Мало коло живо и витално широм Војводине потврђује чињеница да је оно већ деценијама заступљено у сценској пракси готово сваког културно-уметничког друштва овог поднебља, а такође и свакодневном животу Војвођана. Игра се најчешће на прославама пунолетства, свадбама, славама и другим пригодним приликама. Изводи се у савременој или традиционалној свакодневној народној или свечаној сеоској или градској ношњи, уз инструменталну пратњу гајди, фруле, тамбуре самице и корпуса тамбурашких инструмената и хармонике - објашњава специјалиста за традиционалну игру и уметнички руководилац у АДЗНМ “Гусле” Магдалена Попов, која је била задужена за номинацију да се Мало коло уврсти у нематеријалну културну баштину Србије.
Игра Мало коло, познато и као Мало банатско коло, како истиче Магдалена Попов, препознато је као део идентитета нашег народа, а да “Гусле” у аманет остављају наредним генерацијама да га чувају и негују. Мало коло се игра у затвореном или отвореном колу, играча различитог пола и старости, међусобно повезаних специфичним „војвођанским хватом“, који подразумева да жене држе руке на раменима мушкараца, а они се међусобно држе за руке иза леђа жена, или, у новије време, држањем за руке пуштене низ тело. Овај најзаступљенији играчки образац војвођанских Срба, заснива се на симетричном игрању, које се изводи два корака за десном, а затим два за левом руком.
М. Митровић
