Прожимају се овде на сваком кораку прошлост и будућност. У овом месту, примера ради, 1948. године живело је преко 1.400 људи, а као у већини села овог краја са модерним временима број мештана се смањивао, јер су млади за каријером и бољим животом одлазили у вароши, градове, па чак и у бели свет. Данас овдашњу основну школу, а ради у као одељење матичне ОШ „Браћа Новаков“ из Силбаша, похађа 50-так ђака.
Првобитно насеље налазило се неколико километара јужније од данашњег села, према Гајдобри. Током 1788-89. године, услед високих подземених вода, насеље је пресељено на виши терен, на коме се и данас налази. Прошле и ове године у Парагама је доста тога урађено и мештани истичу да је локалана самоуправа показала пуно разумевање за њихове потребе. - Асфалтом је пресвучена Улица Николе Тесле, а саниране су и све ударне рупе на путевима који пролазе кроз наше село – рекао је недавно новинарима Зоран Баћанов, председник Савета Месне заједнице. – Асфалтом су пресвучене и две тротоарске стазе у дужини од скоро једног километра. Такође, обављено је и спајање два дела водоводне мреже на нови бунар са циљем да наши мештани могу да пију здраву воду. Цеви с азбестом замењене су пластичним у дужини од око 600 метара.
рамовна и сеоска слава је Рођење Пресвете Богородице. Историчари кажу да тачних података у архивима о почетку градње цркве, као ни података ко је пројектовао и градио, нема. Претпоставља се да је градња почела 1780-1785. године. Прича се да су зидови озидани на висину од 1-2 метра, а онда се стало и тако је било годинама. Нов храм почет је 1805, а завршен 1825. године. Габарити у основи су 23,75 – 10,10 метара, а западна фасада је грађена са елементима класицизма и барока. Тишљерај је радио Мартин Поралевски из Сомбора, а сатове, такође Сомборац Петар Фозикаш, док је иконостас дело Матије Петровића, живописца из Новог Сада.
Током прошле године мештани су реновирали ентеријер Дома културе тако да су данас обе његове сале у функцији. Велика сала има 250, а мала 100 места. У овој години планирани су радови на реконструкцији екстеријера Дома културе, а лани је са око 300 садница, углавном четинара, освежен овдашњи парк. Ове године решен је и проблем површинских вода у близни центра села, јер је канал зацевљен у дужини од око стотину метара. - Ове сезоне уредили смо игралиште Фудбалског клуба „Будућност“, односно постављена је ограда око игралишта, реновирана су купатила, а постављена је и заштитна мрежа иза голова, бетонирана је и стаза поред аут линије – додаје Баћанов. - У току су радови на изградњи фонтане у центру села, као и радови на извлачењу влаге из зидова овдашње православне цркве. Новим слојем асфалта пресвучен је терен за мале спортове, који је био у лошем стању.
У многим местима подижу се фонтане, али су Параге право место за то, јер ће симболисати вишевековну борбу овдашњег човека с водом, подземном, површинском и оном квалитетном за пиће.
Овде кажу да су Параге једно од ретких места, али не само у бачкопаланачкој општини, где нема незапослених. Констатују да је овде без посла само онај ко неће да ради, или коме то не треба. Поред бављења пољопривредом највећи број радно способног становништва ради у фабрикама у Бачком Петровцу, Гајдобри, па и Бачкој Паланци, али и на железници, овдашњој задрузи и фарми пилића.
Текст и фото: Милош Суџум
Пројекат „Фокус на Бачку Паланку” реализовала је „Панонија медиа” уз подршку „Дневника”. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине Бачка Паланка, која суфинансира пројекат.
