Они су уједно одржали помен преминулом покретачу ових протеста Драгану В. Печурици.
Окупљени су издали и проглас којим изражавају незадовољство одговором Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине од 2. октобра, и ставом локалне самоуправе Бачке Тополе. У прогласу се изражава мишљење да је простивуставна Уредба којом се одређују граничне вредности загађујућих материја у водотоковима и рок да се то усклади постављен до 2041. године.
„Недопустиво је да се загађивачима више исплати да наставе загађивање водотокова отпадним водама и плаћају накнаде, него да изграде пречистаче отпадних вода. Овакав толерантан став према активном уништавању животне средине је недопустив”, поручује се прогласом, и додаје:
„Смрад се не мери као аерозагађење, не доказује да је нека материја отровна или не, не доказује се да је у одређеној концентрацији штетна или не. То што се тешко или никако не мери, не значи да не смета. Напротив. Изазива потиштеност код људи изложених смраду, отежава им свакодневни посао, изазива неугодан нагон на повраћање. Губи се воља за радом и за становањем у месту које је изложено смраду. Не можемо бити толерантни према смраду и његовом дејству на квалитет живота људи у Бачкој Тополи и местима дуж тока Криваје.
Река Криваја је заштићена у току узводно од Бачке Тополе, а низводно није загађена него мртва, без кисеоника. Није подобна ни за наводњавање, истичу протестанти, па су зато бушени бројни бунари, чиме су и подземни водотокови нарушени, а често се преко летњих месеци дешава да и они пресуше.
„Битно је вратити живот у Кривају, да као некад, буде чиста и бистра, да у њој можемо да се купамо, да ловимо рибу, да буде станиште многим врстама птица и животиња и да њена вода може безбедно да се користи за наводњавање”, поручује се у прогласу.
Од локалне самоуправе се тражи да почне селективно скупљање смећа, да се санира постојећа депонија, која је, како се додаје „могући извор загађења реке Криваје”. Учесницима протеста смета и локација прихватилишта за псе, које нема ни елементарне услове за смештај невласничких паса, а локална самоуправа се упозорава да се не сме дозволити сеча стабала дрвећа без ваљаних разлога, и наводи пример посеченог храста на траси ауто-пута или парка у Бајши. Пошумљавање аутохтоним врстама је од изузетног значаја за очување тла, влаге, животне средине другим биљкама и животињама. Дрвеће је заштита од ветра и буке, додаје се у прогласу и апелује на надлежне да консултују стручњаке по том питању и да се активно баве пошумљавањем.
В. Х.
Пројекат „Јавни интерес у Бачкој Тополи” реализовала је „Панонија медиа“ у сарадњи са „Дневником“. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.
