На самом улазу у установу стоји први статут Читаонице који је монах Григорије из Гргетега преписао руком, како би красио зидове библиотеке.
- Још средином 19. века можемо прочитати да је писало у члану 4. статута да мора да се поштује национална и верска толеранција, као и да свако може бити и члан читаонице. Већ у следећем члану стоји да је отворена и за жене, што је у оно време био преседан. У другим градовима који су деценијама након Читаонице у Иригу, добили своје библиотеке, ово је било дозвољено тек век касније. Толико је Ириг био испред времена - каже Вера Новковић.
Ирижани су поносни на установу која поседује 50.000 књига, али могли би више да читају, потврђује директорка Библиотеке и додаје да нису велика, али су значајна установа за ову средину. Неочекивано, у простору међу књигама, ођекује звук гитаре. Дечак слуша професора и вредно понавља акорде.
Директорка Библиотеке у Иригу Вера Новковић каже да је једна Београђанка пожелела да поклони портрете својих бабе и деде читаоници, јер су они свој животни век провели управо у Иригу.
- Нашли смо их у књигама, он је био кожар и правио је рукавице, а у Марију се заљубио када му је ушла у продавницу, али прво у њене руке, да би је потом оженио - каже Вера Новковић и додаје да иако потомци не живе у Иригу, поносни су на своје корене.
-У сарадњи са музичком школом у Руми, када немају простора у школи, ми им уступамо део за часове и свима другима којима је потребно - каже Вера Новковић. У овом простору имају изложбу „175 година Читаонице“, али и сталну поставку слика. Недавно је овде одржан 53. Сабор библиотекара Срема, који се и одржава толико година. Овај пут скуп је био посвећен јубилејима: 175 година Читаонице и 125 година од рођења Иве Андрића. На скупу је представљен библиотекар-писац, овог пута титулу је понела Олга Суботић из Пазове, која је објавила роман. Културни посленици и сви житељи Ирига посебно се поносе успоменом на писца Борислава Михајловића Михиза, рођеног Ирижанина. Недавно је Ириг посетила и Михизова ћерка Мила, која је Читаоници поклонила два његова портрета да буду део сталне поставке.
- На једној видимо Михиза у младости, а слику је насликао његов кум и добар пријатељ Мића Поповић, док је на другој Михиз у старијим данима, што је дело Моме Капора - каже Вера Новковић и додаје како им је велико задовољство што ће слике сада моћи да виде сви Ирижани, али и гости установе. На зидовима библиотеке осим књига наравно, може се видети и времеплов кроз Ириг, фотографије и истакнути људи овог места.
При Читаоници ради и Фонд „Борислав Михајловић Михиз“, чија награда се додељује сваког 17. октобра на његов рођендан. Тако ће бити и у уторак, а овогодишњи добитник је млади драмски писац из Београда Димитрије Коканов.
Према речима председника општине Ириг Стевана Казимировића родна кућа Борислава Михајловића Михиза која се налази на главном путу кроз Ириг биће отворена за посетиоце следеће недеље.
- Његова ћерка Мила дошла је прошле недеље из Немачке, где живи, и пошто смо завршили са фасадним радовима, одлучила је да нам поклони Михизову собу са намештајем, на нашу велику радост, те ће грађани Ирига, али и сви гости наше општине моћи да виде завире где је некада наш славни писац, критичар и сценариста живео - каже Казимировић.
Пре седам година покренут је велики пројекат како би се сагледало какво је стање књига у фрушкогорским манастирима. Показало се да у већини случајева књиге нису биле инвентарисане по библиотечким правилима, тако да се још увек ради на том великом пројекту.
- Нађене су многе вредне књиге, неке се још увек налазе на рестаурацији и обнови у Матици српској, а неке су већ прошле тај процес. Наилазили смо и на отпор, неки су се бранили тиме да немају никакве књиге и да су страдале у другом светском рату, ипак велика већина манастира је прихватила овај пројекат – каже Вера Новковић. -Прва је уређена библиотека манастира Велика Ремета, па у Крушедолу, затим у Малој Ремети, такође Јазак је завршио библиотеку као и врдничка Раваница, међутим за ту библиотеку још није пронађен адекватан простор. Ове године се ради манастир Кувеждин.
Почасних чланова библиотеке нема пуно, њихова имена стоје на зиду поставке изложбе као и црно беле фотографије, које сви посетиоци могу да виде, али свакако је најистакнутији Борислав Михајловић Михиз.
Маша Стакић
Фото: Јелена Ивановић
(Текст је део пројекта који је суфинансиран од стране Општине Ириг. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине.)
