– Овој радионици претходиле су трибине, а сада смо у радионице урбаног мапирања у већој мери укључили грађане у процес кокреирања урбаног простора – рекла је пројектни менаyер Националне асоцијације зелених кровова Србије Даница Лаћарац. – То је изузетно важно јер се та пракса некада спроводила и ми желимо да је вратимо и оживимо.
Лаћарац је оценила одзив као добар и очекиван, мада је казала да би желела да радионицама присуствује већи број људи, будући да се ради о важној теми. Иако у прилог броју заинтересованих не иде ни актуелна епидемиолошка ситуација, наша саговорница нагласила да је битно пронаћи начин за реализацију пројеката попут овог јер је, како је објаснила, сама тема недовољно заступљена у Србији.
– Позвали смо Новосађане да кажу који су то простори који су њима важни у централној градској зони, а на наредним радионицама бавићемо се питањима Новог насеља, Детелинаре, Лимана и Телепа – рекла је Лаћарац. – У централној градској зони обухватили смо неизграђене, зелене, уређене и неуређене просторе који су слободни и који су на услузи нашим грађанима и важни за њих, а идеја је да се ова места лоцирају како би се оформила једна финална мапа у графичком, текстуалном и визуелном смислу коју ћемо предати Јавном предузећу “Урбанизам” и релевантним градским управама.
Радионици урбаног мапирања претходиле су трибине “Урбани биодиверзитет – контекст пчела” и “Урбани биодиверзитет – контекст здравља”, где су суграђани имали прилику да означе градске просторе у којима они осећају добро и који позитивно утичу на њихово физичко и ментално здравље, а мапа коју су тада креирали ће бити тема на последњој радионици.
Места која су на мапи присутни означили као уређена, корисна и лепа, али и она којима је потребна боља сврха или побољшање највише су били Дунавски парк, Трг галерија, артешки бунар код Спенса, Дино парк, а један од учесника нагласио је и да је потребно умрежавање парковских површина пешачким стазама.
Д. Андулајевић
