Време и место сахране нашег драгог Николе Шпеара биће накнадно објављени.
Већ од шесте године постао је члан тениског клуба Спартак. У низу је освајао првенства државе у свим категоријама: прво до 12, затим до 14 и 18 година. Круна добре игре у млађим категоријама је Првенство Европе у категорији до 15 година, које је освојио 1959. године, у две конкуренције, појединачно и у паровима. У јуниорској категорији запажен пласман је остварио стигавши до четвртфинала Оранж бола у Мајамију 1962. године. У појединачној конкуренцији за сениоре титулу државног првака освојио је четири пута, и то 1968. године (као члан Партизана), 1972, 1973. и 1975. године (као члан Спартака). Био је финалиста Интернационалног сениорског првенства Југославије које је одржано у Скопљу 1974. Затим је освојио и титулу међународног сениорског првака Југославије у Београду, играјући финале против Јана Кукала, Дејвис куп репрезентативца Чехословачке. Са екипом тениског клуба Спартак из Суботице, освојио је сениорско екипно првенство Југославије 1964. и 1967. По преласку у сениорску категорију учествовао је на великом броју међународних турнира по читавом свету.
На гренд слем турниру на Ролан Гаросу, 1966. и 1967. у појединачној конкуренцији пласирао се у осмину финала. У игри парова са Антонијем Палафоксом пласирао се у осмину финала Вимблдона, а са Американцем Витлингером у финале АТР турнира у Минхену. Освојио је турнире у Берлину, Грацу, Техерану, Овиеду, Бомбају, Бангалору, Солуну, Лејкворту, а учествовао је на грен слем и АТР турнирима на свим континентима. Као резултатски куриозитет тениски статистичари наводе његову победу од 6:0, 6:0, 6:0 против Данијела Контеа, француског Дејвис куп репрезентативца, на Отвореном првенству Француске на Ролан Гаросу 1968. године. Победу без изгубљеног гема, од 1968. до данас, на било којем гренд слем турниру, остварило је само пет тенисера.
Никола Шпеар је први тенисер из Србије који се 1977. пласирао међу првих 100 играча на светској АТР ранг листи. Био је члан свих националних селекција на екипним такмичењима за Дејвис куп, Галеа куп, Куп краља Густава, Балканијаде, Медитеранске игре... Био је, 1969. године, члан националне селекције која је освојила Куп краља Густава. У Дејвис купу је наступио 21 пут. Са Жељком Франуловићем постигао је велику победу у Марибору 1970. Побеђени су фаворизовани Румуни Јон Тиријак и Илие Настасе. Овом победом наша екипа се пласирала у финале европске зоне Дејвис купа. По престанку активне играчке карије своју пажњу посветио је тренерском позиву, за који се студиозно припремао, школовао код нас и у свету.
Од 1987. године је постао савезни тренер данске Дејвис куп репрезентације и директор првог данског националног тениског центра у Копенхагену. Никола Шпеар је 2000. године постао савезни тренер и селектор наше Дејвис куп репрезентације (Типсаревић, Зимоњић, Вемић и Дулић) коју је исте године кроз квалификациони турнир нација успешно увео у другу групу Евро-афричке зоне. Као експерт Међународне тениске федерације, одељења за развој, организовао је светску турнеју посебно одабраних младих играча. Своју разноврсну тренерску активност наставио је учешћем у специјалним пројектима припрема и саветовања екипа Бундеслиге у Немачкој и Тениског савеза Италије у Риму. Истакао се и као организатор кампова за напредне играче различитог узраста, као и за њихово праћење на ВТА и АТР турнирима. Такође, био је организатор и учесник националних и међународних тренерских семинара и симпозијума широм света. Учествовао је на две Олимпијске игре. На ОИ у Сеулу 1988. предводио је данску тениску репрезентацију, а у Сиднеју 2002. репрезентацију наше земље.
Шпеар је први међународни судија највишег ранга и супервизор на Балкану. Звање и сертификат стекао је полагањем испита у Базелу 1984. године. Са стеченом сребрном значком врховног судије и полагањем додатних испита пос тао је супервизор на Дејвис куп мечевима, као и на ИТФ, АТП и ВТА турнирима.
Био је председник Тениске асоцијације Србије, члан скупштине Тениског савеза СЦГ и председник комисије за развој. Од 2006. носилац је престижног признања Јован Микић Спартак, највишег спортског признања Војводине за животно дело.
