ВЕЋИ БРОЈ КУКУРЈАКА У СРП "БАГРЕМАРА" Ревитализацијом станишта у првом степену заштите спашено станиште ове биљке
Споменули смо у оквиру репортаже о специјалном резервату природе „Багремара” у прошлом броју недељног „Дневника”, да је током мониторинга 2014. године, који су управљачи радили заједно са Покрајинским заводом за заштиту природе, примећено да је дошло до угрожавања станишта кукурјака, који је темељна вредност овог заштићеног подручја.
Како је за „Дневник” појаснила самостални стручни сарадник за заштићена подручја у ЈП „Војводинашуме” Ивана Васић, смањена бројност ове врсте последица је измењених станишних и климатских промена.
У извештају након мониторинга, наведено је, између осталог, да је потребно кренути у процес ревитализације станишта, што значи да је донесен и посебан програм за ревитализацију кукурјака у оквиру првог степена заштите, јер се највећа популација налази управо ту.
– У принципу, у оквиру првог степена заштите не сме ништа да се ради, зато смо морали да исходујемо све посебне дозволе, решења и сагласности од Министарства заштите животне средине, како бисмо могли да спроводимо било какве активности. На крају смо добили дозволу да уђемо у прву зону и помогнемо кукурјаку да се опорави – истиче Васић.
Сам програм је предвиђао четири фазе рада, и то је процес који је трајао 10 година, а који је успешно приведен крају.
– Фазе су подразумевале уклањање багрема који је био претња опстанку кукурјака, уз пошумљавање посебно дефинисаним начином садње аутохтоним врстама храста лужњака, јасена, дивље трешње и других воћкарица. Није рађено класично пошумљавање које спроводимо на неким другим локалитетима, где имамо привредно – комерцијални карактер, већ се овде спроводила наменска сеча уз планирано пошумљавање у служби очувања и заштите једне врсте – објашњава нам Ивана и додаје да су из овог искуства много тога научили.
– Оно нам говори да не можемо конзервирати динамичке процесе, већ морамо бити прилагођени ситуацији на терену, те наше активности усмерити у правцу очувања врста, па макар морали улазити и у први степен заштите. Да ми нисмо урадили овај пројекат, вероватно би временом кукурјак нестао из првог степена, а овај пример може послужити и шумарској и биолошкој струци – мишљења је Ивана Васић.