Бициклом из Милана на свадбу другарици у Зрењанину

ЗРЕЊАНИН: Бојана Чавка и Масимилијано Боис већ четири године свој годишњи одмор проводе путујући кроз Европу на бициклима. Ове године су планирали, како кажу, једно свежије путовање, у Скандинавију, али план су променили.
1
Фото: Бојана Чавка и Максимилијано Боис

- Кад смо чули да нам се удаје другарица Сандра, решили смо да на њено венчање и свадбу, у Зрењанин, дођемо бициклима из Милана у ком живимо и радимо - прича Бојана Чавка.

Како им је Сандра венчање најавила три месеца раније, Бојана и Масимилијано су имали довољно времена да испланирају туру јер, како кажу, њима је путовање годишњи одмор, па желе да у њему максимално уживају.

-Анализирали смо бициклистичке руте и видели да нам је за ово путовање најбоље да кренемо из Швајцарске. Кренули смо пре три недеље из швајцарског градића Малоје, па преко Аустрије, Словеније и Хрватске, са једним излетом у Мађарској, стигли смо у Србију, односно у Нове Козарце, одакле сам ја родом - прича Бојана.

У Новим Козарцима им је приређен свечани дочек.

-Баш су нас изненадили моји родитељи. Окупили су се родбина, пријатељи, комшије и врпцу смо пресекли на циљу - смеје се Бојана, која додаје да није веровала да ће успети у овом путовању. --Прешли смо 1.100 километара, а лето је било изузетно вруће. И јако сам срећна што смо успели у овом заиста великом подухвату.

За своја путовања ово двоје авантуриста користе опрему намењену циклотуристима. Од свих земаља које су упознали путујући на бициклима, издвајају Швајцарску.

- Сложили смо се да је Швајцарска земља коју бисмо назвали „бајк френдли“, пре свега због воде. Бициклистима је вода јако важна, а Швајцарска вода са чесме је најлепша вода коју смо у животу пили. А свуда има чесми са којих се може наточити. Француске руте су феноменалне, али воде нигде, ни да се наточи, ни да се купи. Дешавало нам се да се узбрдо попнемо у село, очајнички тражећи воду, а да су све продавнице затворене - каже Бојана и додаје да су, с обзиром на то да су стазе углавном поред река, предели кроз које су прошли у свим земљама предивни, а људи фини и гостољубиви.

Фото: Лепо дочекани у Србији

У Србију су ушли на прелазу Батина из Хрватске, и то им је био најтежи део пута.

-На овом делу који смо ми прешли, нажалост, нема бициклистичких стаза, осим у самом граду Сомбору. Возили смо главним путевима, по највећој врућини, и то је било баш тешко – описује наша саговорница.

Бојана се у Милано враћа авионом, јер мора да стигне на посао. Масимилијано не одустаје. Он ће бициклом из Новог Сада поред Дунава кренути до Славонског Брода, па ће пратити Саву и покушати да за пет дана, колико му је од годишњег одмора остало, стигне бар до Удина. Нада се да ће у повратку видети више од Србије.

-Кад пређемо 100 километара дневно и заноћимо у неком хотелу, кажемо никад више. А ујутру, кад се наспавамо, не можемо да дочекамо да кренемо. Зато мислим да од годишњих одмора на бициклима нећемо одустати - завршава Бојана лепу бициклистичку причу.

Јер до повратка, остало им је још да уживају у свадбеном весељу своје другарице Сандре и њеног изабраника Ивана, због којих су Бојана и Масимилијано и превалили пут од 1.100 километара на два точка.

Ж. Балабан

EUR/RSD 117.5920
Најновије вести