„Дневник” на лицу места: Истеривање плена из трстика

Управник ловишта кањишког ЛУ “Капетански рит” Душан Нићифоровић, објаснио је да у потесу Траћик, два велика трстика су станишта дивљачи. У лов је кренуло 35 ловаца, а у погону је и осам људи погонича са псима, па су се сви надали да ће они плен истерати из трстика на чистину, те да ће у овом походу бити успеха.
Lovci na zadatku isterivanje plena iz trstika foto:Dnevnik.rs/M.  Mitrović
Фото: Ловци на задатку истеривање плена из трстика фото:Дневник.рс/М. Митровић

- Да дивљих свиња има, уверили смо се видећи трагове, хранили смо их десетак дана крај трстика кукурузом, а шта ће се десити, знаћемо после лова – каже Нићифоровић. -  Свиња има и у другим потесима на овом терену, највише у Кудељном језеру, али тамо је велика трска, у питању је ревир од око 70 хектара, где нисмо у могућности да организујемо овакву акцију пошто има воде. На подручју Траћика дивље свиње су причињавале штете на кукурузима и другим усевима, што се видело на терену, па су нас пољопривредници замолили да извршимо селективни лов, да се смањи њихова бројност.

У кутку Ловачког друштва “Граничар”, где је било окупљање и јутарња закуска, уочи поласку у ревир Траћик, Нићифоровић упозорава ловце да не сме бити приче, галаме и лупања, него се распоређивање обавља у тишини око трстика. Ловцима који нису били у прилици да учествују у оваквој врсти лова, објашњава да на распоређеном месту стају окренути леђима трстику, а да се пуца на дивљач која истрчава из трстика. Нема пуцања у трску, јер унутра погона су људи погоничи и пси.

Кањижанин Ервин Капитањ први пут се придружио колегама у лову на дивље свиње, иако је ловац је већ три и по деценије. Прича да често, када има слободног времена, углавном иде на фазане, раније и на зечеве док их је било у атару Кањиже и околине, али им је популација у последње време десеткована па се не лове, а да крене на дивље свиње није имао прилике.

- Није исто кренути у лов на фазане или дивље свиње, мало је другачије искуство, а најважније је изаћи у природу и дружење – каже Капитањ.

Сунце је обасјало ревир Траћик у делу подручја Селевењске пустаре, а трстици се налазе на рубу хоргошког атара према Бачким Виноградима, између старог међународног пута Е-5 и аутопута којим зује возила према прелазу ка Европи, или у супротном смеру према Новом Саду и Београду. С друге стране аутопута близу је српско-мађарска граница, омеђена оградом, коју је Мађарска подигла да се одбрани од најезде миграната.

У два наврата на хоризонту дуж границе је пролетео хеликоптер, вероватно да се осмотри ограда, која је зауставила пролаз миграната, али зауставила и дивљач да несметано иде својим природним стазама с обе стране границе.

- Подизање ограде спутало је природно кретање дивљачи – прича Атила Пушкаш. - Сећам се таквих излазака у ловиште са иностраним туристима на трофејне срндаће на граничну линију, па су преко ње били видљиви путеви којима се дивљач кретала не марећи за границу. То су природни токови кретања дивљачи, па им ова жичана ограда не погодује јер им је пресекла природне путеве. Штетно је нарочито за срне, свиње и осталу длакаву дивљач са обе стране границе, пошто перната може да је прелеће. Дивљачи до подизања ограде није сметала државна граница. Сећам се раније када је високотрофејни срндаћ капиталац уловљен код нас у Хоргошу, знали су га и ловци из Реске с друге стране границе, јер, час је био код њих, час код нас, а на нашу срећу на нишан је дошао код нас.

Фото: Погоничи са псима са задатком да плен истерају из трстика фото:Дневник.рс/М. Митровић

Пушкаш констатује да су дивље свиње на нашем подручју у експанзији, па се оваквим хајкама популација покушава задржати на прихватљивом нивоу. До сада је био у неколико хајки у Новом Кнежевцу, Бачу и Плавни, имао је и успеха у Новом Кнежевцу одстреливши свињу од 140 кила претпрошле године. Било је прилика и у недавним хајкама да пуца, било је у терању пуно свиња,  али каже да када је лов на крупну дивљач у питању, увек је неизвесно, или погодиш – или промашиш! 

Кањижанин Никола Ракић је ловац доста дуго, много пута ишао је у лов на свиње, међутим, на овај начин никада, па је први пут у погону. Углавном је ловио на чеки карабином. Присећа се да је само једном приликом на подручју кањишке општине, још давно, у ловишту крај Мартоноша сачмаром одстрелио дивљу свињу, а тежила је 186 кила. Напомиње да је више успеха имао у другим ловиштима, на Ђердапу, Петровцу на Млави и другим крајевима Србије 

У припреми за полазак на терен, ко ће где стајати окренут леђима трски, зависи од среће, јер се за утврђени распоред бројеви одређују жребом, извлаче се као на томболи. Рудолф Богнар и још неки били су те среће да свиње чекају на железничкој прузи, на коју према аутопуту излази трстик. Богнар је пре овог лова на свиње ишао у оближњу Селевењску шуму и Дероње, где је имао прилику да пуца, али уз промашај.

Фото: Рудолф Богнар у заседи на прузи фото: Дневник.рс/М. Митровић

- Постројени смо на прузи као композиција, ваљда уместо возова који овом пругом од Суботице према Хоргошу и Сегедину сада не саобраћају. Чекамо прилику, па шта буде. Не знамо да ли ћемо пре дочекати свиње или воз. Треба да будемо на опрезу, ако дивљач изађе, мада не знам да ли уопште можемо пуцати, јер према трстику се не сме због погонича и паса, а најстроже је забрањено пуцати према аутопуту. У незгодној смо ситуацији, јер смо жребом извукли ове бројеве – објашњава Богнар, док су се на другој страни зачули пуцњи бренеком, појединачним зрном које се користи за дивље свиње, јер по звуку се препознаје који се меци испаљују, а како се чуло пет-шест пуцњева наш саговорник процењује “мора да је наишло крдо”.

Погоничима и псима који морају кроз густу трску и шипраг, да дигну и истерају дивљач није лако, али они свој део посла у погону одрађују професионално. Дошли су са стране, из Суботице, Жедника, Футога, а уиграној екипи припомагао је ловочувар “Капетанског рита” Јожеф Кишфигеди. Поред свиња из трске је изјурило и неколико срна, али нису морале да страхују да ће се наћи на нишану.

Фото: Ловци у Хоргошу на повртаку са терена са скромним уловом фото:Дневник.рс/М. Митровић

Труд није био узалуд, јер су уловљене две свиње и лисица. Скроман улов, али боље него да се вратило празних шака. Лију је одстрелио Кристијан Јухас из Кањиже, на нишан Габора Рекецког из Мартоноша коме је припомогао и другар Золика из Малих Пијаца дошло је назиме од педесетак кила, док је крмачу од стотинак кила одстрелио погонич Мирослав Тиркајла из Футога.

Милорад Митровић
 

EUR/RSD 117.5865
Најновије вести