Љубитељи природе и знатижељници већ недељу дана су ишчекивали почетак цветања реке, које се ранијих година дешавало у различито време између 6. и 26.јуна, у зависности од временских и хидролошких услова на Тиси.
Интензивно се ројећи мали инсекти приређују праву чаролију, парењем на површини воде. У посматрању овог феномена моћи ће наредних дана да уживају мештани и туристи.
- За почетак цветања потребно је да се склопи читав мозаик природних услова на реци, а то је непредвидљиво због временских прилика и хидролошких услова. Услови нису сваке године исти, па се томе прилагођава и тиски цвет, држећи нас увек у неизвесности - каже биолог Јожеф Гергељ из Сенте, добар познавалац прилика на реци који својим објективом већ више деценија фотографише природни феномен цветања Тисе.
Прошлог викенда много посетилаца из Кањиже и околине, али и туриста из удаљенијих места похрлило је на обалу Тисе код Кањиже, међутим, претходних дана су се на површини реке појављивале само усамљене јединке Тиског цвета. Они су у ишчекивању цветања уживали у вожњи катамараном „Тисин танго”, чамцима пецароша, извиђачким кануима или посматрајући са обале. Пецароши из чамаца окушавају срећу, а како смо сазнали једном се посрећило па је у уторак упецао сома од 20 килограма.
- Чекали смо овог пута мало дужи период, јер смо навикли да цветање брже крене. Због лоших временских прилика већ недељу дана виђали смо само по неколико Тиских цветова, овде узводно од Кањиже, али најзад смо дочекали да је Тиса доста лепо цветала, а оно право интензивно цветање надамо се да ће бити ових дана и предстојећег викенда - утисак је пацароша Душана Ракића из Кањиже.
Тиски цвет очарава људе са обале лепотом облика и боја, као и ритуалом љубавне игре. Некада док је Панонска принцеза била много чистија, ројења тиског цевта и доживљај цветања реке био је далеко импресивнији. Најстарији житељи Потисја, који се сећају тог времена, причају да се од мноштва инсеката није могло видети с једне на другу обалу.
Јединке овог прастарог инсекта су најкрупније из породице „водених цветова”, а њихов ритуал љубавне игре на површини реке траје око два сата у касним поподневним сатима до заласка сунца. До пре више десетина година ова врста инсекта била је распрострањена по већим европским рекама, а сада је у Европи река Тиса једино уточиште ове врсте, која се на доњем току на више локалитета у Војводини још увек масовно роји обично средином јуна.
Тада се на деоницама реке са глиновитим коритом појављују ларве на површини воде из којих за само неколико секунди, изађу нежни, лепршави, шарени, крилати инсекти који након кратког сушења излећу на приобаље, на биљке, чамце па чак и на људе, и ту отпочиње њихово мукотрпно пресвлачење. То су недозрели мужјаци који тек након свлачења кожице постају способни за парење и оплодњу женки.
Нешто касније се појављују ларве женки, из којих излазе полно зреле крилате јединке, а након тога почиње масовни „свадбени лет” уз парење инсеката изнад површине реке, после којег мужјаци брзо умиру. Женке још лете извесно време, а затим се спуштају на површину воде и одлажу шест до седам хиљада ситних јајашаца, која брзо тону на дно реке. После полагања јајашаца женке умиру, јер су крилатим имаго-облицима органи за варење закржљали, те не могу да се хране, а енергија из ларвеног доба се брзо истроши приликом ројења. Из оплођених јајашаца за две до три недеље излегу се ларве, које се укопавају у глиновити део корита реке и ту одрастају. За то време морају се пресвући око 20 пута, а храну и кисеоник им доноси вода. Пре него што лепршави инсекти крену на масовно ројење на површини реке, у глиновитој обали ларве сазревају три године.
Текст и фото: М. Митровић
