Ове године је петровачки хмељар конкурисао код Покрајинске владе за стубове за подизање нових засада, а план му је да са садашњих осам хектара, прошири производњу на 20 хектара.
- Цена хмеља зависи од количине и сорте и креће се од 10 до 25 евра по килограму - каже Струхар. - Када је реч о малим пиварима они стављају од 0,5 до 1 одсто хмеља, у ком случају један посто је јако зачињено, док је 0,5 неки просек. Поређења ради, велике индустријске пиваре на количину од сто флаша стављају 0,1 одсто хмеља. Да би мали кућни пивар направио 50 литара, њему је потребно 350 грама, и он од тога направи сто флаша, али то је јако мало за нас произвођаче.
Струхар је ове године склопио трогодишњу сарадњу са Београдском индустријом пива, која ће од чистог домаћег хмеља из Бачког Петровца зачинити 6.000 хектолитара, односно 600.000 литара пива.
- Могуће је да ће сорте домаћег хмеља БИП стављати и у друга своја пива, али то је већ њихова тајна рецептура који однос сировина стављају у своје производе- каже Струхар и појашњава да су велике пиваре данас код нас део великих светских ланаца и имају централе у Швајцарској, Амстердаму, Њујорку и тамо се одвијају набавке од великих трговачких фирми хмеља, које су ове године контактирале и Струхара.
- Иако многи сматрају да је „Зајечарско пиво” домаће, уствари је то „Хајнекен” и када причамо о лагер пивима апатинско и челаревско су по мени лакша пива и више су за летње време, док ће ново БИП-ово пиво под називом „Наше домаће пиво” бити мало теже, јаче и има 5,2 одсто алкохола, док је неки просек 4,5 одсто. Када поредимо крафт пива она имају седам процената алкохола, и то је белгијски стил производње- каже Струхар, који пажљиво прати где завршава његов хмељ.
Малих пивара је све више, а пошто је Струхарова фирма „Петровец” једина у Србији која гаји и продаје хмељ, они набавку обављају баш у Бачком Петровцу.
- Наши купци су годинама крафт пивара „Разбибрига” из Буковца, затим пивара „Збир” , али је велику количину хмеља од нас купила и Осјечка пивара, која је такође направила нову врсту пива, иако велике пиваре не воле да мењају рецептуру која је проверен рецепт и имају сталне муштерије- каже Струхар и додаје да њихов хмељ углавном заврши у новим рецептурама и пивима.
Извесну количину су продали и мађарским крафт пиварама, али пазариле су и три пиваре из Словачке, а мања количина отишла је у Италију. Осим пиваре из Осијека, хрватске крафт пиваре долазе по хмељ у Бачки Петровац, као и највећа међу њима „Медведград” из Загреба.
- То су тек почеци, највише нас је охрабрила сарадња са Београдском пиваром, јер ће ипак од нове бербе купити већи део, али и Осјечка пивара која је ипак индустријска, велика пивара, а почели смо разговоре и са великим светским добављачима као што сам напоменуо, од којих и набављају „Апатинска пивара”, „Карлсберг Србија” Челарево и „Хајнекен”- каже Растислав.
Од 200 америчких садница које је увезао, данас на његовој земљи може се видети 30.000 ових биљака. По хектару има 6.000 садница, те Струхар данас има нешто мање од 50.000 садница.
-Хмељ је најлепши у августу, стубови имају по седам метара, он израсте више од шест, те имате утисак као да сте ушли у шуму- каже Растислав Струхар и додаје да му пивари који праве пиво са његовим хмељом често донесу пиво на пробу и дегустацију.
Растислав се осим хмеља озбиљно бави пољопривредом, а хмељ му је тек мали део газдинства.
- Када је реч о ратарству гајимо соју, кукуруз и пшеницу, док од интензивних култура гајимо кромпир, мало јабука, и хмељ. Имамо дугододишњу сарадњу са институтима у Новом Саду и Земуну, с којима радимо основно, прво семе, којем је потребна и изолација- каже Струхар и додаје да имају и силосе за складиштење, али и добру сарадњу са кооперантима у Бачком Петровцу, Кисачу и Пивницама, а као наставак ланца и пшенични млин, у ком се прави брашно из ког се снабдева доста пекара из околине, као и пелетару.
Струхар који води фирму са супругом има и пекару, малопродајне објекте, две пољопривредне апотеке у Бачком Петровцу и Пивницама, као и телевизију „Петровец”, али напомиње да је пољопривреда овој породици ипак основна делатност.
Маша Стакић
