Упијао је влагу из кућа зиданих од блата, њиме су се храниле свиње и живина, од дуда се пекла ракија, а хлад који је правила крошња овог дрвета био је скоро као онај од столетног ораха.
Дудови су скоро нестали, а једина очувана дудова шума налази се поред пута између Перлеза и Титела, у делу села познатом као Вашариште. Према подацима из црквених књига, сваки брачни пар је на име свадбарине морао да на овом месту, сходно материјалним могућностима, посади одређени број садница белог дуда, што је, осим еколошке оправданости, имало и привредни значај, јер се становништво све до половине 20. века бавило, између осталог, и узгојем свилених буба.
- Дудова шума је једно од препознатљивих обележја Перлеза. Последњи пут смо деведесетих година прошлог века ангажовали стручњака да их ореже. Тада нам је речено да их више не смемо дирати, јер су стари, прастари, многа стабла су већ потпуно шупља и свака интервенција могла би бити погубна. Тако да сада расту слободно, па колико преживе. Иако је у Перлезу некада било много више дудова, сада их у самом селу има спорадично - каже секретар Месне заједнице Перлез Милош Минић.
Дудова, по којима је Банат до средине 20. века био познат и препознат, спорадично има и у другим селима, али у и граду. Дудове од детињства воли и фотографише зрењанински адвокат у пензији Милош Пиперски.
- Родом сам из Ботоша и дудова је било како у мом селу тако и поред пута којим сам путовао у Зрењанин. Онда су неком одлуком посечени и од краја шездесетих година прошлог века постали су права реткост. Одлучио сам да их фотографишем, па ако не остану у природи бар да остану забележени на фотографијама - прича Пиперски, који је пре неколико година своју велику збирку фотографија дудова изложио у зрењанинској библиотеци.
Према ономе што је сазнао фотографишући дудове, најстарији дуд у граду Зрењанину се, по свој прилици, налази у војном комплексу код некадашње фабрике намештаја. Старих дудова има још понегде у граду, а најстарији дудови у околини, осим перлеских, налазе се у Орловату и Белом Блату.
- Не умем да објасним, али дудови ме привлаче својом лепотом, подсећају ме на неко друго време... Десила ми се невероватно ситуација. Пре извесног времена, шетао сам кроз њујоршки Централ парк. И после само сат времена, а они који су били знају колика је површина у питању, наишао сам на дуд. За мене је то било нешто невероватно – присећа се Пиперски.
По његовом мишљењу, дуд је потпуно неоправдано и неправедно заборављен.
- Ми везујемо дуд за свилену бубу. Он је, међутим, много кориснији и нашим је прецима овде био од велике користи. Од хлада који је стварао до тога да су од дуда наши стари правили бурад, да су од њега правили одличну ракију... Дуд је лепо и корисно дрво, које ћемо, по свој прилици, знати само са фотографија – закључује Милош Пиперски.
Ж. Балабан
