Чекајући легализацију помоћног објекта, држе џакове у канцеларији
БАЧ: Општинска организација инвалида рада у Бачкој Паланци броји преко 1.000 чланова, а у последње две године активност је унапређена, сређен је део просторија у самом центру града
заједно са просторијама њиховог Клуба „Забрањено старење“ у коме се дневно окупља пар стотина чланова. Инвалиди – пензионери овде играју шах, домине, карте, попију кафу за 30 динара по шољици...
Неђо Баћина, агилни председник ове Организације покушава да до краја уреди ове просторије, а обзиром да су просторије власништво Општине Бачка Паланка, дате на коришћење инвалидима, појављују се и проблеми.
– С обзиром на то да осим тога што за наше чланове на вишемесечну отплату набављамо огрев, али и другу робу, пре више од године увели смо праксу да се у нашем Клубу, два пута недељно, уторком и петком кува по 50 порција пасуља са додацима и то се подели оним старим и болесним који у својим кућама ретко једу кашиком – каже Баћина. – Прошле године средили смо просторије и то највећим делом путем донација. Међутим, с обзиром на то да немамо адекватне просторије за магацински простор, али и за приручну кухињу, јер годишње се скува и бесплатно подели око 5.000 оброка, замолили би државу да легализује део овог објекта у дворишту како би донатори могли да нам помогну да овај простор уредимо. Без легализације дела објекта и поред најбоље воље донатора не можемо ништа да урадимо, па џакове са пасуљом понекада, на пример, морамо да држимо чак и канцеларији.
У овој организацији кажу да су осим донација појединих банака и неких привредних субјеката прошле године добили од локалне самоуправе 150.000, а од ресорног министарства 90.000 динара. Пуно или мало, не желе да коментаришу, али износе примере да су нека удружења грађана и друштвене организације добиле знатно више, обзиром на број чланова. Значајна средства сами зараде, али им је тренутно најбитније да се легалиизују помоћне просторије чији је власник држава. Овде истичу, а да не би било забуне, да храна коју они кувају и бесплатно деле својим члановима није скувана у народној кухињи које у овој општини, иначе нема. Није им ни жеља да је они оснивају, али овако желе да помогну остарелима, а болеснима и сиромашнима чија пензија у појединим случајевима, кажу, не пралази ни 10.000 динара.
М. Суџум