Завичајни музеј Руме: Од пехара из неолита до савремених уметника

Скренувши пажњу стручне јавности, Музеј је  2018. године добио престижну награду „Михајло Валтровић”, а прошле године и признање ИКОМ Србије за изузетно богат и садржајан програм у манифестацији „Музеји за 10“.

Директорка Завичајног музеја Рума Бранислава Коњевић каже да је ова установа поред обављања основне делатности, домаћин и других културних манифестација: књижевних вечери, концерата, филмских пројекција.

- Захваљујући многобројним и разноврсним изложбама и манифестацијама, музеј посети више хиљада посетилаца годишње - каже директорка.

Завичајни музеј Рума је основан 1962. године као Завичајна музејска збирка, а деценију касније мења назив у Музеј у Руми. Од 1979. године добија данашњи назив.

- Територијална надлежност установе обухвата поред Руме, општине Инђију, Стару Пазову и Пећинце. Сама зграда је под заштитом државе као непокретно културно добро од великог значаја. Подигнута је 1772. године за потребе школе властелинства Пејачевић, а данас представља јединствен пример граничарске архитектуре у нашем граду. Од њеног подизања до данас увек је била у функцији образовања и културе - истиче Бранислава Коњевић.

По основној оријентацији румски музеј спада у категорију завичајних музејских установа комплексног типа, јер у свом саставу има археолошко, етнолошко, техничко и ликовно оделење, са око 500 квадратних метара изложбеног простора.

- Одељење археолошких збирки има око 6.000 предмета, укључујући и  богати легат нашег суграђана Драгана Томашевића. Најатрактивнији предмети ове збирке су: саркофаг из римског периода, осликан пехар на стопи из неолита, и опека са Христовим монограмом - каже директорка Завичајног музеја. - Одељење етнолошких збирки је последње две године готово удвостручило свој фонд, у њему се могу видети збирке покућства, заната, текстила, пољопривреде...

Одељење историјских збирки броји више од 3.000 предмета, а најистакнутији су Двотомна физика А. Стојковића из 1801-1804 и Повеља цара Франца Првог румским занатлијама из 1818. - Одељење уметничких збирки броји око 1200 предмета, међу којима су шест уметничких легата, збирки са Ликовне колоније и самог Музеја. У саставу Музеја ради и Стручна библиотека затвореног типа са око 4.500 јединица, а формирано је и одељење документације - прича Коњевић. -Због техничких проблема овај музеј нема комплетну сталну поставку, али формирањем етнолошке поставке и учионице из прошлости, формирањем отвореног депоа, као и организовањем домаћих, али и  гостујућих тематских изложби, превазилази се тај недостатак а публици нуде занимљиви садржаји.

Поред штампања информативних каталога за потребе изложби, установа се бави и издавањем појединачних публикација историографске садржине. Штампа се и Зборник ЗМР, па је од 1996. до 2017. године изашло седам бројева, а од 2018. године излази редовно једном годишње.

Музеј је организатор Ликовне колоније Борковац, која се одржава од 1968. године и представља једну од најстаријих ликовних колонија у Србији. Иако нема специјализовано педагошко оделење, односно службу, директорка ове установе посебно истиче  успешан рад и сарадњу кроз радионице са младима и децом.

М. Стакић

Пројекат „Културно и уметничко стваралаштво” реализује Марконс маркетинг компани, а суфинансира Општина Рума. Ставови у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.