Догађај ће обухватити креативне и едукативне радионице за децу, где ће деца моћи да погађају и уче емоције животиња кроз њихов говор тела, али и да праве честитке, науче како се треба опходити према животињама са улице и сазнају како могу помоћи напуштеним љубимцима. Волонтери Пет Монда биће ту да одговоре на сва питања посетилаца, на који начин могу помоћи луталицама, јер порука једног од оснивача Удружења за заштиту животиња Пет Мондо Снежане Бошњак Шакић је та да свако може помоћи на свој начин.
-Свако од нас може да уради нешто - каже Снежана. - Неко може да збрине животињу, усвоји је, неко може да направи нешто попут колачића, који ће се такође продавати идуће суботе за износ колико посетиоци желе да плате. Неко трећи може да купи храну за болесног пса, док опет неко може да нешто понесе или превезе животињу. Суштина је да су животиње у Србији у незавидном положају и нема системског начина решавања проблема напуштених животиња, сем на папиру и са тим се углавном баве појединци, који немају подршку ни локалне заједнице, ни других правних, пословних субјеката, већ су то све индивидуални напори ентузијаста.
Према њеним речима, да би стварно дошло до неког помака потребно је радити на едукацији власника љубимаца, али и да постоји блиска сарадња са локалном самоуправом, разумевање и унапређење решења.
-Нема прецизне анализе, али према неким подацима око 350.000 паса и мачака се налази на улицама наше државе. Јавна комунална предузећа, попут Зоохигијене, обележавају куце које нађу на улици, прођу програм и буду враћене на улицу, али велики број власника не чипује своје љубимце, а неретко се и неодговорно односи према њима. Онда се долази у ситуацију нежељеног потомства и ти љубимци завршавају на улици, и они и њихово потомство. Врло је тешко без обележавања животиња проценити њихов прави број - напомиње Снежана.
Уређеније земље су решиле проблеме луталица, а према Снежаниним речима, ми такође имамо Закон о добробити животиња, затим Кривични закон који забрањује малтретирање животиња и санкционише такво понашање, али се то код нас не примењује.
-Уколико је чиповање љубимаца законски обавезно, а јесте, просто је невероватно да постоји велики број власника који не чипује своје љубимце- истиче Снежана Бошњак Шакић. -Прва ствар је доследна примена и имплементација, спровођење Закона о добробити животиња. Нама недостају органи који надзиру ту имплементацију на конзистентан начин, у смислу да постоји комунална полиција која има задатак да проверава да ли је пас којег власник шета на повоцу чипован или није, или да ли ветеринар који прегледа пса који је доведен код њега, прву ствар коју уради јесте да провери чип, а уколико није чипован да то и уради. Међутим, Пет Мондо се суочавао са ситуацијама у више наврата да је чиповани пас пронађен на улици, а кад су позвани власници они су рекли да то није њихов љубимац и заправо се одрекли животиње.
-Морају се направити законске регулативе које санкционишу власнике који напуштају своје љубимце. Прошле недеље смо спасили куцу, женку бигла из азила у Срњу у Крушевцу. Жена је објавила на Фејсбуку како куца има девет, десет година и налази се у прихватилишту већ шест месеци. Позвала сам прихватилиште да би ми рекли да је чипована на власнике из Александровца, а кад су позвани, негирају да имају пса. Шта радити у таквој ситуацији? Пас је чипован на њих, а они кажу то није њихов пас. Нико у држави неће да се бави тиме поред гомиле проблема, али постоје други материјални докази који би потврдили да је пас њихов, фотографије, сведоци... - прича Снежана.
Као други пример наводи пса из Буковца, за ког људи пишу на мрежама, да је избачен пре годину дана и потуца се од дворишта до дворишта. Власник је познат, али комшије неће да се замерају.
-У спровођењу закона кад је тај ниво свести у питању, не би требало да имамо толеранције. Нулта толеранција на такво понашање би свакако довела до неког помака. Када би се донео макар један случај, као преседан, људи би се замислили и када би правосуђе било ефикасно по том питању, другачије би било - сматра Снежана.
Маша Стакић
