"Група ентузијаста повремено се окупљала, размењивали смо нека искуства... Трговина у томе није приоритет, код колекционара је то страст. Добро, има на овом свету оних који су колекционари новца, али то је друга врста љубави", нотом духовитости почиње озбиљна прича колекционара антиквитета Саве Тодорова, председника Друштва за заштиту културно-историјске баштине и колекционара „Српска Атина”.
Добро је познавати некога из те приче, иначе никада не бисте погодили да бела улазна врата једне зграде у хладовитој улици крај Бановине крију праву галерију старина. Власник тог кутка у сутерену је Сава Тодоров, а уједно су то просторије Друштва.
"Мене је одмалена стално нешто заокупљало. Мало је то можда породично усмерење, али вероватно сам и рођен такав да стално нешто прикупљам. Гледам сад, троје деце имам, али нико од њих нема ту црту", вајка се он.
У детињству су то биле сличице фудбалера, после је, као хит, дошла филателија, па нумизматика...
"Неко време сам скупљао џепне сатове. Први такав сат добио сам од свог деде Милорада, а онда ми је и отац, по занимању железничар, поклонио два. Један је био „докса”, још из краљевске предратне железнице, а други послератни „кортебер”. На њиховој полеђини биле су угравиране локомотиве. Те сатове сам поклонио синовима, а онај од деде чувам", каже Тодоров.
Кратко време Сава Тодоров био је ловац па је уследило сакупљање оружја, што је било крајње необично, али чињеница је да се посвећивао свему чиме се бавио.
"Лутања” испрофилишу човека, пробате нешто па видите да се не проналазите у томе, таква је и моја прича. После тога сам се определио за реликвије, пре свега крстове. У колекцији их имам више од 500 врста ", наводи наш саговорник.
Иконе су, такође, велики део тог колекционарског кутка, што оне већих димензија, а што такозване yепне. Једна од тих мањих Сави је и најдража, у бронзи, а датира из римског периода.
"То је једна љубав, старст, задовољство које се не може платити", искрен је и надахнут Сава Тодоров.
Осим реликвија, сакупља и фигурице анђела, што је опет у уској вези с религијом. Поштује сваку веру, па се у колекцији нашла и фигурица Буде.
"Осим религијских предмета, мени су драги и многи други које сам добијао. Једно време јако сам волео портрете и лепо је сакупљати их. Углавном сам их куповао. Уметност највише долази до изражаја код портрета. Ко направи добар портрет, тај је врхунски сликар", објашњава он.
У мноштву колекционарског блага налазе се и раритетни експонати, стари по више од сто милиона година. Окамењени наутилус из далеке праисторије, амфора из римског периода на којој се тек разазнају мотиви мозаика или нечега сличног, па зуб мамута – само су неки од заиста ретких мотива. На питање како су сачувани, одговор је – природа. Вероватно су се налазили у муљу, који их је конзервирао.
Друштво је основано 2000. године, окупљањем људи посвећених колекционарству и поштовању културно-историјске баштине. Током 17 година „Српска Атина” је окупила више од 500 чланова.
У дворишту зграде организовали су различите промоције, музичке вечери, чак и мале позоришне представе. Као удружење, ушли су у туристичку понуду Новог Сада. Последњег четвртка у месецу (с изузетком јула и августа) традиционално организују Сајам антиквитета у Дому Војске на Кеју, који је категорисан као манифестација од значаја за културне догађаје у граду.
Текст и фото: Б. Павковић
