Асоцијација „Културанова”: Без предрасуда према мигрантима

Асоцијација “Културанова” укључила се у вишегодишњи пројекат „Port of Dreamers“ (Лука сањара) у партнерству са Јавном установом културе “Дубровачке летње игре” и Словенским народним позориштем из Марибора.
e
Фото: Pixabay.com

Пројекат се бави животним причама миграната и темом миграција на европском тлу, односно тиме шта су миграције донеле и шта је могуће учинити и помоћи, а не ширити предрасуде и осуђивати.

- Желимо да учинимо све како би негативан однос према мигрантима и миграцијама био сузбијен или бар смањен и да се разуме да су они, такође, људи – објашњава маркетинг-менаџерка Асоцијације „Културанова“ Јелена Божић. - Већина их је, заправо, била присиљена на миграцију, није то био лични избор, већ постоје одређени узроци, попут рата, економске ситуације и сличних околности. Многи од њих растављени су од породице, деце и супружника, то су заиста тешке приче. Поента наше приче јесте да се престане с генерализацијом. Можда неко од миграната јесте нешто лоше учинио и некога повредио, али то нису сви.

Постоји и веб-сајт „Port of Dreamers“, на којем се могу наћи различите вести и приче у вези са пројектом, али и подаци о стању кад је реч о миграцијама у Србији, Хрватској и Словенији. Ту су и личне приче и доживљаји миграната, све што их је пратило током путовања и становања у различитим земљама, као и људи који су с њима радили или на било који начин били у контакту. Асоцијација „Културанова“ позива све који имају таква искуства или су и сами мигранти да, уколико желе, пошаљу своје приче, а то могу да учине путем имејл-адресе јелена­културанова.орг или сајта и његовог посебног одељка „Убаци своју причу“ (Submit Your Story). Приче могу да буду без потписа, потпуно анонимне.

- На тај начин многи ће бити охрабрени да проговоре о томе – истиче Јелена Божић. - Чак и кад неко прочита нечију причу, не мора да напише своју, уколико није спреман, али људима много значи свест о томе да нису сами. Циљ свега је да смањимо предрасуде да су мигранти лоше особе, криминалци и они од којих треба бежати на улици. Наше искуство је показало да су то људи којима је Србија, пре свега, транзитна земља, нису ту дошли да некога повреде, него имају осећања и потребе за бољим животом као и свако од нас. Лично ми је било страшно кад сам схватила да поједини, који су већ неко време боравили у Прихватном центру у Шиду, и даље имају задршку да уђу у продавницу. Истина је да неко генерално мишљење света не можемо да променимо, али сматрам да свако од нас може нешто да уради да се ти људи осете прихваћено. На крају крајева, довољно је поштовати људска права.

Још један важан сегмент пројекта јесте анализа садржаја о мигрантима у медијима. Јелена Божић потврђује да су резултати тих анализа, нажалост, поражавајући. С једне стране, тема миграната се не спомиње, а с друге су у 90 одсто случајева представљени у негативном контексту. Велики је проблем, такође, са друштвеним мрежама на којима постоје групе с хиљадама чланова које подржавају насиље над мигрантима, без пружања могућности да се чује дуга страна.

- Упркос свему, сматрам да смо успели да направимо мале помаке, јер свако ко прочита вест или објављену причу, погледа представу, можда ће стећи другачији утисак. Ако је бар 10 особа посетило сајт и, без обзира на мишљење, запитало се да ли је тим људима лако и постоји ли можда друга страна, сматрам да је то велики успех – поручује Јелена Божић.

Представа „Под истим кровом”

- Трудимо се да све радимо кроз културу и уметност, као и друге облике, попут разговора о положају миграната, интервјуа, мапирања места, односно прихватилишта – наводи Јелена Божић. – Конкретан продукт рада Асоцијације „Културанова“, у копродукцији са Новосадским позориштем, јесте представа „Под истим кровом“, чија је премијера била у фебруару. Рађена је по мотивима истоименог романа и истините приче мигранта из Сирије.

Б. Павковић

EUR/RSD 117.5717
Најновије вести