- Заиста је негујемо са посебном љубављу – истакао је Саша Бугарски, који је, иначе, и управник у тој згради. – Сами смо се организовали, дизајнирали изглед и садили цвеће, а свако је имао по неки удео. Све је кренуло од тог травњака који гравитира између нас и друге зграде. Као станари смо се договорили да ја косим, док су они учествовали финансијски, купивши косачицу. Организовали смо се јер “Градско зеленило” није стизало да то редовно одржава, а ми смо желели да травњак буде увек уредно подшишан. Зграде Шексирове улице су са стране, па се травњак налази са бочне стране до улице, док су код улаза у зграду, са обе стране степеница, постављене две жардињере, “склепане” од палета и офарбане у црвено, да буду у тону са гелендерима. Баш смо хтели да дамо тај печат обичности који иде уз природни амбијент и тако разбијемо сивило бетона, а добре комшинице су дале по коју биљку. Једна је направљена ове године и ту смо посадили чуваркућу, зечје уши и орлове канџе, које не знамо да ли ће се примити. Другу красе вишегодишње и друго биље.
Поред обичних жардињера, посебну пажњу пролазника привлачи она импозантног изгледа, у којој старе цигле, постављене у полумесец, глуме границу, стварајућа два одвојена природна савршенства. Са једне стране, уз циглу, лепоту дају бели и црвенкасти цветови, испред којих се простире бели тепих од украсних каменчића. Са друге стране полумесечасте границе, цигле су ушушкане зечјим ушима, које својим густим белим длачицама на листовима дају сребрнкасту и посебну чар. Црвени обојени материјал, налик отпацима од дрвета, познатији као малч, попуњава земљани простор, а средину црвенила испуњавају бели каменчићи, правећи обојени круг, из ког се поносно извија зимзелена јука.
- Део испред зграде где је ћуп смо уредили каменчићима које смо сами донели – прича наш саговорник. – Нажалост, хортензије још нису процветале, па се не може дочарати комплетна лепота врта. Улаз у двориште чини један лук, а тик десно и лево од њега смо засадили руже, јер нам је план да се испреплићу, успињући се ка врху, и да тако добијемо романтичнији прилаз.
Травњак је ограђен живом оградом, која се није у потпуности још раширила, али онај робуснији део прави природнији амбијент баштице. Ту су две скоро посађене младе саднице дрвенасте врсте, за што природнији хлад у будућности, уз ћуп као украсни мотив и засађену јуку која даје трачак живота.
- Посадили смо и јоргован, а дивљи хибискус је већ био, а од дрвећа су још присутни брест, топола и брезе, док простор испред зграде улепшавају јаблани – поносно ће управник Бугарски. – Лепо је када је предвечерје, док хлад прави крошња топола. Син и комшиница су славили баш овде рођендане, деца су се играла на трави, једноставно, овим показујемо да за лепоту не треба пуно пара, само воље и љубави.
Може се рећи да су Лиманци створили мали сеоски рај у центру урбанизованих градских навика. Међ' живом оградом, која у мају цвета белим цветовима, док друга у јануару даје цветове предивног мириса, ушушкана чучи дрвена клупа, нудећи и пролазницима предах од градске вреве, док тону у зелени природни амбијент, понесени чаробним савршенством импровизоване жардињере, са границом од полумесеца.
И. Бакмаз
