Поносно истичу да је кроз рад секција Друштва прошло близу 3.000 чланова, а међу њима има оних који су ту више од четири деценије, колико КУД и постоји.
Децу, кажу, анимирају тако што им организују једнодневни излет, па им демонстрирају игру, али интересовање за фолкором код деце постоји јер је велики број њихових родитеља такође проводио време у КУД-у.
- Водили смо децу на једнодневне излете на Летенку, Палић и Аду циганлију. Сва три пута жеља нам је била да их анимирамо да науче нешто ново, али и да се упознају са фолклором. Имамо доста најмлађих полазника, јединствени смо у Србији по томе, и веома смо поносни јер је то једно велико богатство. Сви они су редовни на пробама - каже председник КУД-а Слободан Вукајловић.
Поред најмлађих, ту су и три старије групе: предизвођачи, извођачи и ветерани. Сви који су се некада или се сада баве фоклором, знају да је то више од пуке игре јер су они у овом времену које лети пред нама, заправо чувари традиције. Извођачи живе као породица, међусобно се помажу, рађају се искрена пријатељства, љубави, и путује се широм света. Таква прича постоји у Буковцу од краја седамдесетих година, када је на иницијативу Социјалистичке омладине тог места дат предлог да се оснује и почне да ради културно-уметничко друштво. За назив је предложено име песникиње Милице Стојадиновиц која је рођена управо у Буковцу.
Друштво почиње да ради 1979. године. Фолклорну секцију тада води учитељица Слободанка Милер и Сава Вунић. Друштво, није имало своје просторије, те је за несметано одвијање проба коришћен хол Основне школе ''22. август''.
Од краја осамдесетих година извођачи се селе у своје просторије које се налазе у улици Видовданска број 14, а Друштво сада броји око 150 чланова.
- Из године у годину друштво је обогатило свој репертоар, тако да се данас изводе игре из: Шумадије, Студенице, Ниша и околине, Призрена, Врањанског поља, Бруса, Понисавља, Влашке, Баната, Лесковца, Црне Горе, Македоније. Заступљене су игре: из Груже и босилеградског крајишта, као и игре из Пчиње, Срема, Гламоча и тако даље - каже наш саговорник.
Друштво располаже са шумадијском, црногорском, ношњом, оном из пиротског краја, а скоро су компелтирали и ношњу Срема и Баната јер је сашивено око 115 делова у једној реномираној радионици. Захвални су каже Слободан КУД-у "Светозар Марковић", који их помаже уколико им нека од ношњи затреба, као и КУД-у из Змајева и "Слободи" из Руменке.
Реновирање просторија
Како сазнајемо од Вукајловића, тренутно је у току адаптација просторија Друштва. У оквиру радова биће реновиран кров, као и просторије за игру, сала за састанке и гардеробу.
Радови се изводе уз помоћ Града Новог Сада, а на јесен се очекује додатни новац за адаптацију просторија Друштва.
- Уметнички руководиоци Горан Станков и Младен Лујић су велики професионаци и изузетно школовани за рад како са децом, тако и са старијим групама. Главни корепетитор који је редован на свим пробама је хармоникаш Јован Стојаковић, који је ту од оснивања Друштва - истиче Слободан, уз напомену да је ове године КУД прославио 42 године постојања концертом на отвореном у Буковцу.
Поред наступа поводом јубилеја, чланови фоклорне групе путовали су у разне државе, а недавно и у Словенију, а учествовали су и на хуманитарним акцијама, где су прикупљали новац за болесну децу. Пехара и признања су пуне витрине, а недавно су на Дечјем фестивалу у Чачку освојили друго место, где је било око 900 учесника. Такмичење је било на државном нивоу. Пре тога су предизвођачи освојили прво месту у Темерину на регионалном такмичењу.
У друштву је радила и изворна певачка група, чији је руководилац био Владо Савановић.
У КУД-У размишљају о томе да у наредном периоду организују фестивал у оквиру ког би у Буковцу наступали извођачи из других друштава. Затим би фестивал чиниле и домаће радиности, а трајао би два до три дана. као локација за одржавање фестивала помиње се фудбалски терен на отвореном у насељу.
С. Аничић Илић
Пројекат “Развој културног и уметничког стваралаштва” је релизовала “Дунав продукција” ДОО, уз подршку Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац.
