Заштита контејнра поверена је предузећима „Ipon Security” и „G4S Secure Solutions”, а уговор је вредан око шест милиона динара (5.984.400 динара).
У „Чистоћи” кажу да су се на тај корак одлучили јер Комунална полиција и инспекција, и поред тога што свој посао раде свакодневно, немају довољно капацитета да реше проблем па због тога то комунално предузеће и Град имају материјалну штету већу од милион динара месечно.
– Осим што односе амбалажни отпад, који грађани савесно сакупљају и одлажу у склопу пројекта примарне сепарације, сакупљачи секундарних сировина краду и ломе поклопце, разваљују контејнере, уништавају посуде и секу yакове у подземним контејнерима, разбацују смеће и слично, а то представља велику материјалну штету за наше предузеће – рекао је Александар Вуковац из ЈКП „Чистоћа”, и напоменуо да има десетак таквих случајева у току једног дана.
Примера ради, замена једног локота на подземном контејнеру износи око 300 динара, а Вуковац каже да се дешавало да у кратком периоду буде и по 300 таквих случајева, што је у збиру штета од око 90.000 динара. Посебан проблем представља чињеница да мањих крађа у току дана има на десетине, а полиција у таквим случајевима не излази на терен по службеној дужности и не реагује.
Град ће највероватније обилазити две патроле с по двојицом припадника обезбеђења који ће давати обавештења о инцидентима и догађајима на терену.
– Један од разлога за ангажовање патрола је и тај што поједини несавесни грађани, на које константно апелујемо, одлажу у контејнере грађевински шут и кабасти отпад, а то често узрокује значајне штете и на хидрауличним системима камиона за одвожење смећа – објаснио је Вуковац.
Он каже да ће радници који патролирају и обилазе контејнерска места имати право да задрже починиоца било којег прекршаја или кривичног дела који угрожава имовину за чији су надзор ангажовани до доласка полиције.
Послове сакупљања и транспорта отпада у локалној самоуправи регулишу Закон о комуналним делатностима и Закон о управљању отпадом. У саопштењу “Чистоће” наведено је да према тим прописима, све што се налази у контејнеру - власништво је тог предузећа, односно Града Новог Сада.
- Истрајаћемо у одлуци да се имовина Града заштити, као и да се спречи криминално богаћење компанија које, на рачун наших суграђана, препродају украдене секундарне сировине - рекао је директор ЈКП “Чистоћа” Владимир Зеленовић. - Патроле које смо ангажовали неће правити проблем грађанима који из контејнера односе оно што не спада у секундарне сировине, од чега буyет града има приход, али ће спречити крађу ПЕТ амбалаже, стакла, картона и алуминијума. Они ће реаговати када се смеће разбацује и наш град прља. Осим тога, поднећемо кривичне пријаве против власника компанија које се противзаконито богате на штету свих грађана, а поднећемо пријаве инспекцијама које треба да утврде на који начин су те секундарне сировине стекли. Одлуком о одржавању чистоће поверено нам је да обезбедимо трајно и несметано одржавање града, и наша је обавеза да заштитимо комуналну опрему од кварова и оштећивања, као и да штитимо имовину свих нас, а управо то и чинимо.
У саопштењу ЈКП “Чистоћа” наведи се и да поједине компаније организују сакупљаче секундарних сировина да им предају отпад који из контејнера украду. Те компаније награђују сакупљаче са мало новца, а након тога сировине прерађују и продају по далеко вишој цени. Приватна предузећа на тај начин стичу огромну добит, притом заобилазећи порез и кршећи Закон о управљању отпадом, јер немају ниједан валидан документ о пореклу отпада и његовом кретању до њих, нити сакупљачи секундарних сировина имају транспортни лист, што је законска обавеза, као ни транспортну дозволу.
Обезбеђење има сва законска овлашћења и ради у складу с процедурама које прописује Закон о приватном обезбеђењу. Такође, чувари ће спречавати исписивање графита и лепљење плаката по контејнерима, спречаваће и гасити пожаре, а реаговаће и на сумњиве предмете поред контејнера, као и на сумњива лица, дакле, како у „Чистоћи кажу, све оно што је у надлежности Комуналне полиције.
Поводом ангажовања чувара контејнера огласило се тридесетак удружења и невладиних организација који тврде да ће због тога најрањивији чланови друштва остати без прихода. Они апелују на надлежне органе на локалном и републичком нивоу да успостављање система управљања отпадом у Србији мора бити засновано на принципима еколошке, социјалне и економске одрживости, заштите животне средине и “Повеље о Земљи”, као декларацији о основним друштвеним принципима напретка човечанства у 21. веку. Проблеми у прикупљању отпада у Новом Саду, али и шире, морају се решавати ефикасним радом свих надлежних служби, комуналне полиције и комуналних предузећа, и кроз дијалог свих учесника у процесу прикупљања секундарних сировина, наведено је у “Апелу за одбрану достојанства и права на рад сакупљача секундарних сировина.
Ј. Вукашиновић
Д. Н. (секундарац): За дан зарадим до 1.500 динара
Сакупљач секундарних сировина Д. Н. каже да се много људи, не само Рома, бави сакупљањем секундарних сировина, да од тога живе и прехрањују породице.
„Треба да нас пусте да радимо као што смо до сада радили, да не морамо да крадемо, јер ми други посао немамо“, рекао је Д. Н. и запитао се колико се “Чистоћи” исплати да ангажује четири чувара, имајући у виду да у граду има 400 контејнера на које чувари не могу стално мотрити.
„Ако не будемо сакупљали отпад дању, радићемо то ноћу, да не би дошли у сукоб са чуварима“, објаснио је Д. Н.
Како смо од “секундараца” сазнали, за килограм најлонске фолије добијају 20 динара, лименке су 70, а пет амбалажа је 30 динара по килограму, а Д. Н. каже да за један дан зараде од 1.200 до 1.500 динара, у зависности од времена.
Сакупљачи секундарних сировина, често добијају социјалну помоћ, али им то, како кажу није довољно, те се обилазе контејнере и сакупљају како би прехранили своје породице.
„Треба сви да седнемо заједно и да се договоримо, да нађемо неко решење, и ми “секундарци” и Град и “Чистоћа”“, нагласио је Д. Н. и позивао све који се баве сакупљањем секундарних сировина да не ломе подземне контејнере, да их не оштећују, да склањају смеће за собом, а не да га оставе разбацаног и оду.
„Није добро да “ови наши” остављају разбацан отпад око контејнера, али то не раде сви. Кад ми нешто испадне, покупим за собом, па тек онда одем“, вели наш саговорник.
Текст и фото: Ј. В.
