- Када сам отишао у пензију нисам ни знао да постоји Удружење које организује различите активности за нас. Зато нисам хтео да прихватим место председника МО, јер мени то није ни било потребно. Међутим, на инсистирање других сам прихватио да будем овде где сам данас. На почекту 2022. године када је МО Шангај основан није било чланова и није било лагано покренути се од нуле. Међутим, у првих месец дана сам успео да окупим 20 чланова, а већ до краја године тај број је био 44. Надам се да ће до краја године у МО бити близу 60 чланова. Због тога бих апеловао и на друге пензионере да нам се прикључе – казао је Слободан Мићин, председник МО Шангај, и напоменуо да је сарадња са Удружењем пензионера Новог Сада као и са локалном самоуправом на завидном нивоу.
Прошле године чланови овог МО су боравили у бањи Врдник, а поред самог излета имали су организован и ручак.
- Велику помоћ у спонзорству активности имамо од стране Српске напредне странке. Добили смо и 25 прехрамбених пакета и подељени су онима којима је било најпотребније – казао је Мићин.
- Имамо изузетно добру сарадњу са пензионерима. Иако млади по постојању, успевају да дају свој допринос. Пензионерски дом је изузетно битан не само за најстарије већ и за друге у овом насељу. Ми као Месна заједница немамо законско овлашћење нити одобрење да можемо да издамо или да дамо било коме од удружења наше просторије за организовање дружења у вечерњим сатима. Овде могу да играју друштвене игре у току дана – казао је председник Месне заједнице Шангај Саша Китановић.
Дом пензионера како је појаснио могли би и други да користе, како најстарији тако и најмлађи којима исто мањка простор за организовање активности које су њима потребне. Обављени су разговори како је Китановић појаснио и са градоначелником Новог Сада Миланом Ђурићем, а помака да ова идеја заживи има. Неке процене ранијих година су да би објекат коштао око 40.000 евра. Дом би морао бити изграђен на градском земљишту, али још увек нема прецизних информација када би до тога могло доћи.
Прикупљани су подаци пензиоера са ове територије како би се предали захетви за одлазак у бање које организује ПИО Фонд. Девет пензионера испуњава услове Фонда ПИО, а у наредним данима ће бити познато и ко ће од оних који су конкурисали и отпутовати у бању.
Затим, биће организовано и прикупљање захетва за одлазак у бање, али посредством града Новог Сада који једини у Србији организује ову врсту акције.
- У Шангају сложно живе Срби, Мађари, Роми, Словаци, Русини, Горанци и други. Овде недостаје дом пензионера, јер ми немамо просторије где бисмо могли организовати неку активност, а самим тим бисмо имали свој кутак. Састанке организујемо у Месној заједници Шангај, и захвални смо на томе, али нам је потребно место где ће наши чланови моћи да се друже, разговарају организују игранке, активности и слично. Ми смо релативно близу града и за одлазак у Нови Сад нам је потребан превоз. За пензионере је то мало компликованије, поготово за оне који имају потешкоће у кретању. Управо због тога би нам значио простор за нас. Постоје две парцеле које би могле да послуже за ту сврху. Једна је близу Месне заједнице, а друга на месту где се налазила стара посластичарница – казао је Мићин.
У Месној организаицји Шангај сам благајник, а у пензију сам отишла 2007. године. Радила сам на викендици. Била сам ангажована и није ми тешко пао одлазак у пензију. Раније сам била члан Удружења пензионера у граду и било ми је лепо. Није ми напорно ни да будем ангажована као благајник јер сам радни век провела као службено лице па сам навикла на различите ситуације.
Проблеми најстаријих житеља Шангаја су, како каже Мићин, ниска примања али и све већа отуђеност, јер се пензионери све мање друже, али и немају простор где би се окупљали.
Отишла сам у пензију 1995. године. Није ми тада било свеједно, али сам се навикла. Нисам баш најбољег здравственог стања, али човек се бори док је жив. Много ми значи што постоји МО Шангај, јер имамо могућности да се информишемо о стварима које нас занимају али и да имамо и неке додатне активности. Много би нам значило и да имамо да одемо негде у вечерњим сатима да се дружимо. Иако смо релативно близу Новог Сада, за нас старије је ипак далеко. Компликовано нам је ићи у град аутобусом, јер има нас који се теже крећемо. Највећи проблеми старијих у Шангају су немаштина и лоше здравље.
Цифра од 1.800 људи и око 200 пензиоера, како закључује Мићин пропорционално показује да је то насеље на врху по броју корисника пензија.
Слађана Аничић Илић
