знање страних језика, разни курсеви. Која су занимања најтраженија, односно који образовни профили/звања најлакше и најбрже долазе до посла, сазнали смо у Националној служби за запошљавање у Новом Саду.
- Према подацима о пријављеним потребама за запошљавањем и броју незапослених лица, може се рећи да највеће шансе за запошљавање имају високообразовани профили, и то инжењери електротехнике, електронике, машинства и грађевине са одговарајућим лиценцама, ИТ стручњаци, математичари, наставници страних језика и лекари с одговарајућим специјализацијама, дипломирани фармацеути и стручњаци за финансије –каже саветник за каријерно информисање у НЗС Ђурђина Мачак.
– Када су у питању профили нижег нивоа образовања, најбрже добијају посао оператери на ЦНЦ машинама, заваривачи, аутотроничари/мехатроничари, књиговође, рачуновође, занимања у области неге старих и здравствене неговатељице, медицинске сестре, козметичари, кувари, електротехничари, техничари мехатронике, техничари за биотехнологију, техничари за компјутерско управљање, радници на обезбеђењу. Међутим, за већину ових занимања је потребно одговарајуће радно искуство.
У заводу кажу да најтеже до посла долазе профили у којима постоји већи број лица на евиденцији него што је број регистрованих слободних радних места и напомињу да је најмања потражња за послом у области текстилства и кожарства, машинства и обраде метала, у пољопривреди и преради хране, у шумарству и обради дрвета у економији, праву и администрацији. Углавном су то су звања техничара, али ни матуранти гимназије нису баш тражени.
- Нашла сам сама себи посао. На бироу сам била пријављена два месеца. Завршила сам основну школу и курс за маникира, али сам се запослила ван струке - рекла је млада С.П. и напоменула да се нада да ће јој бити добро на новом послу.Новосађанин Н.В. на евиденцији НЗС-а је већ пет година, али му до сада ниједан посао није понуђен.
- Завршио сам Факултет техничких наука, саобраћани одсек, имам диплому мастера али до сада нисам радио у струци. Преко лета одлазим у иностранство да конобаришем и то ми је једини приход. Редовно се јављам саветнику, али ми ништа није понуђено преко НЗС-а. Н.В. каже да му додатни проблем представља то што већина предузећа у којима је конкурисао за посао тражи радно искуство.
У сличној ситуацији је много младих Новосађана, раде шта стигну, сналазе се и углавном не раде у својој струци.- Завршио сам енглески језик, а дипломирао сам 2012. године, и од тада сам пријављен на евиденцију НЗС-а. Радио сам само месец дана и то као оператер у кол-центру. Редовно се јављам саветнику, али ми посао нису нашли - објаснио је М.Ш. и додао да постоји могућност да за месец дана оде у Кину да предаје енглески језик, а како каже и тај посао је сам нашао.
Ђурђина Мачак из НСЗ објашњава да послодавци нису у законској обавези да достављају пријаву сваког слободног радног места, већ то чине само у случајевима када желе да им Национална служба обезбеди кандидате.
Ј. Вукашиновић
Са вишом школом - најдуже на евиденцији
Према просечним подацима, у месецима континуираног боравка на евиденцији НЗС по лицу, најдуже су на „бироу” лица без квалификација - четири године и девет месеци (57 месеци) и лица са ниским квалификацијама, односно помоћници у различитим занимањима (од 55 до 103 месеца). Од лица са завршеном вишом школом најдуже су на евиденцији НЗС наставник разредне наставе - 67 месеци, комерцијалиста - 62, инжењери чекају око 44 месеца, васпитач предшколске деце - 43, економисти - 41 месец,... Са универзитетским образовањем најдуже су на „бироу” професор физичке културе - 28 месеци, дипломирани инжењер машинства, правник, економиста и дипломирани менаyер - 26 месеци, дипломирани инжењер архитектуре - 25 месеци, доктор стоматологије - 24, доктор медицине - 21 месец...
