Префикс „информативни” избачен је оног трена када је локалном радију одузета фреквенција па, по речима организатора културних активности Милана Степанова, сада обавештења о нестанку струје у суседном Бегечу морају да плакатирају, уз незаобилазну упадицу да би сличне битне вести могао да разглашава и сеоски добошар.
Шалу на страну, уз образовне установе, попут Средње пољопривредне и две основне школе, као и установе намењене здравственој заштити, култура у Футогу заузима високо место, толико чак, да је, стекли смо утисак, у засенак бацила и чувени футошки купус.
„У последње време највећи хит културног центра су биоскопске представе које петком и суботом редовно пуне сале. Тако смо 22. априла прославили рођендан најмлађе делатности у нашој богатој културној понуди, приказивањем филмова „Мали принц” и „На млечном путу”, а првог мајског викенда публика је уживала у „Пакленим улицама” и Малом шефу“, рекла нам је уредница филмског програма Наташа Попов.
Тешко време за цвећаре
У једној од цвећара, у коју нас је привукла реклама за расад парадајза и паприке, чули смо следеће.
„За футошке цвећаре наишао је лош период. Сумњам да било која од седам футошких цвећара добро послује. Прошла су та времена када је народ цвеће куповао за разне свечаности. Нажалост, данас се цвеће купује углавном за сахране. А што се поменутих расада тиче, струк парадајза или паприке продаје се за 30 динара“, рече нам наша саговорница.
Ништа мање не привлаче ни гостовања позоришних трупа, па је реклама „од уста до уста” толико уродила плодом да Новосађани који уживају у театру, све чешће због квалитетних представа долазе управо у Футог. Овдашњи глумци су такође активни па их очекује традиционално гостовање на фестивалу у Смедеревској Паланци, док је крај маја у КЦ-у резервисан за Годишњи концерт фоклорног ансамбла и оркестра.
Престижна ЕФФЕ етикета сада краси и чувени фестивал „Бисерна грана”, један од поноса футошког културног центра, који за мај припрема едукативне радионице за децу „Шта деца треба да знају о народној ношњи”.
А да не буде баш све само у знаку културе, посетили смо и један од два футошка фудбалска клуба. На терену „Софекса”, основаног 2013. године, који је на старој локацији наследио некадашњи „Металац”, затекли смо тренера Николу Софранина с осмогодишњацима који су прве фудбалске вештине учили на уредно покошеном травнатом терену. Два Јована, Никола, Тодор, Урош, Лазар, Страхиња, Дарко и Дамјан шепурили су се у дреосовима реномираних европских клубова, маштајући да ће једнога дана надмашити и свог познатог мештанина Радослава Батака, некадашњег првотимца, а данас шефа стручног штаба чувене „Војводине”.
А, на Дунаву, неколико возила и један бициклиста чекали су скелу која је управо пристизала са сремске стране.
„Ово је милина. За педесет динара и шест-седам минута вожње скелом, нашао сам се у Бачкој, двоточкашем скокнуо на потребно одредиште, завршио посао и опет ћу, за тили час, бити преко“, “, вели није крио задовољство Беочинац Горан Кикић.
Власник скеле „Нептун” Живко Михајловић управо је испратио путнике у Футогу и припремао укрцавање оних који су намерили да крену пут Беочина.
„Пре десетак година посао је цветао, али из године у годину је све слабије. Верујем да цена од 300 динара по аутомобилу, 70 за бицикл и 50 за пешака није проблем, колико све лошије временске прилике у доба година када им време није“, уверавао нас је Живко.
Сава Савић
Фото: С. Шушњевић
