КАКО ЈЕ НОВИ САД ОД ЕВРОПСКЕ ПРЕСТОНИЦЕ КУЛТУРЕ СТИГАО ДO УНЕСKО ТИТУЛЕ Амбициозно и храбро ка свету

То признање означило је историјски тренутак, јер је први пут један град из Србије понео тако важну европску културну титулу. Ипак, оно што је тада деловало као врхунац међународног признања убрзо се претворило у полазну тачку за још ширу и дубљу трансформацију. Титула Европске престонице културе била је одскочна даска, али оно што је уследило – улазак Новог Сада у УНЕСKО Мрежу креативних градова крајем 2023. године – показало је да успех није био кратког даха, већ део стратешког и дугорочног културног развоја.

Почетак дубоких промена

Током припрема за 2022. годину, Нови Сад је спровео један од најамбициознијих културних програма у региону. Кроз Европску престоницу културе обновљени су бројни културни објекти, међу којима се посебно истиче Дистрикт, као симбол промене у разумевању културе – од елитистичког и затвореног, ка инклузивном и савременом моделу приступа уметности. Титула је укључила стотине локалних и међународних уметника, невладиних организација, институција и грађана, стварајући заједницу која заједно обликује културни пејзаж града. Не мање важно, Европска престоница културе подстакла је доношење стратешких докумената, изградњу инфраструктуре и развој нових културних политика, које су остале као трајно наслеђе пројекта. Уместо да престоница културе буде само „једна година културе“, Нови Сад је одлучио да то буде почетак једног новог културног идентитета.

Овакав темељ отворио је врата новим могућностима – међу којима је најзначајнија свакако улазак у УНЕСКО Мрежу креативних градова. Признање је стигло као потврда свих напора које је град уложио у развој савремених уметничких пракси, у повезивање културе и технологије, и у јачање креативних индустрија.

Посебан допринос кандидатури дали су пројекти реализовани у оквиру Европске престонице културе – пре свега изложба „Милева: Ми смо стена”, „Тесла светлосна галерија”, изложба „Дух места” као и вишегодишњи програми и продукције, где су медијска уметност, интерактивне инсталације, видео-маппинг и дигиталне технологије постали интегрални део културне понуде. Ови пројекти су јасно показали капацитете града да развија одрживе и иновативне моделе у области медијских уметности, што је био кључни критеријум за добијање УНЕСКО признања.

Титуле које се надовезују и оснажују

Важно је разумети да титуле које је Нови Сад освојио нису изоловани успех. Напротив, оне су део истог развојног тока. Европска престоница културе означила је почетак процеса, док је УНЕСКО титула препознала континуитет и одрживост тих промена. Једна је била европског карактера са временским оквиром, док друга представља глобалну обавезу дугорочног развоја. 

Данас је Нови Сад пример града који је показао како се стратешким улагањем у културу може доћи до међународне препознатљивости. Град који је некада био препознат по свом наслеђу и традицији, сада је синоним за иновацију, савремену уметност и отвореност ка свету. Пут од Европске престонице културе до УНЕСКО креативног града сведочи о томе да се промена дешава када постоји воља, визија и укључивање заједнице. Српска Атина више није само песничка метафора – она је постала конкретан модел развоја кроз културу. И тај модел може послужити као инспирација и другим градовима у региону и шире.о: