Он је рођен у Руми, док је у Новом Саду живео током основних и мастер студија на Факултету техничких наука (ФТН) Универзитета у Новом Саду. Похађао је Смер енергетска електроника електричне машине, познатији као Е-1, а сада планира да поред посла упише и докторске студије. Одлука о упису на факултет за њега није била лака, али битно је, како каже, да није погрешио.
– У гимназији сам имао склоност ка природним наукама, али тешко је после ње одабрати чиме желиш да се бавиш у животу зато што је доста општа и не усмерава довољно, али одлучио сам за електротехнику – описује Јаничић. – У почетку ми је било тешко, као што је сваки почетак тежак, поготово кад промениш средину, почнеш да живиш сам, али тако је било само док се нисам навикао. Предмети на првој години су доста општи, међутим, касније, на другој години, постају стручнији и тад ми се, у ствари, и највише свидела електротехника и тада сам знао да је то то.
Пракса током студија свакако да је имала утицај на Лукино усавршавање, али признаје да је највише научио у радним односима. Први посао, током којег је имао прилику да путује по Македонији, Румунији и Русији ради одређених пројеката, започиње у Зрењанину, а након тога се, сплетом приватних околности, запошљава у Београду. У тој фирми се годину бавио пројектовањем и аутоматизацијом компресора велике снаге за петрохемијску индустрију, чиме је био задовољан, али његов циљ је ипак ишао у другом смеру – да ради у развојном центру. Таква прилика му се и појављује те почиње да ради у фирми „Бросе” пре шест месеци.
– Ту сам презадовољан јер се моја фирма бави ониме чиме сам одувек хтео да се бавим: контролом електичних мотора, али на нивоу електронике – објашњава Јаничић. – Позиција ми је систем-инжењер за електронику, бавим се разноразним захтевима клијената везаним за развој наших производа. Тренутно радимо на развоју вентилатора за хладњак, а ускоро би требало да идем на двомесечну обуку у Немачку. Много знања стекнемо на факултету која су релевантна баш за ту област. Факултет ме је добро припремио за све што ми је касније било потребно. На факултету постоји и могућност рада на пројектима, а видим да се такви профили, не само у Србији него и у иностранству, много цене зато што имају специфично инжењерско знање, за које баш и није толико заинтересовано много људи.
Разлика између завршеног факултета и одређеног курса је, како Лука Јаничић наводи, велика, док као позитивне стране факултета наводи стечен начин за размишљање, за решавање проблема, као и радне навике.
– Кадрови се могу „произвести” на неком нивоу нижем од факултета, попут курсева, али они никада не могу да раде исти посао као ја – напомиње наш саговорник. – Курс за програмирање би био довољан ако неко жели да се бави веб-програмирањем, а за фирме као што су „Brose”, „Континентал”, РТРК – курсеви нису довољни. Њихови пројекти су углавном везани за аутомобилску индустрију, због чега је потребно одређено инжењерско знање јер особа мора да познаје електронику или електротехнику или телекомуникационе системе. То се може стећи само на факултету. За процес селекције, барем за моју фирму, видим да је битно да особа има факултетско образовање.
Луки причињава задовољство константно усавршавање и учење, које је, како каже, неопходно у његовој струци. Током путање од образовања до запослења најтеже му је било да одлучи да ли жели да остане у Србији или да иде у иностранство, с обзиром на то да говори енглески и немачки. Ипак, одлучио је да остане, а временом се појавила и фирма у којој може да ради баш оно што је одувек желео, док је платом и више него задовољан. Но, смета му приказ ИТ индустрије у медијима.
– Медијски се пласира да сви људи треба да се профилишу у смеру програмера. Слажем се за онога кога то интересује, али не по цену свега јер није све у финансијама – наглашава Јаничић. – Форсира се и прича о ИТ индустрији као веома широком појму, што она није, него се више односи на софтверске инжињере и на програмирање.
По речима Луке Јаничића, Нови Сад није ИТ центар јер не предњачи у односу на Београд, који, како каже, има много више становника, па самим тим и фирми због добре географске позиције и људи. Ипак, наглашава да је ситуација у Новом Саду сјајна те да је, када је завршио студије, у Новом Саду било много прилика за запослење. Он садашњим студентима даје савете, наглашавајући да је ФТН одличан избор јер пружа ширину, добро предзнање и сјајне могућности за будућност.
– Саветујем студентима да изаберу доброг ментора, да ураде леп дипломски рад, и леп мастер рад да би продубили своје знање, што ће им касније засигурно помоћи – истиче Јаничић, и додаје да треба да иду и на праксе. – Не бих им саветовао да дуго студирају него да што пре да почну да раде и да се што пре посвете својој каријери да би се касније могли посветити породици. Не бих им саветовао да запоставе факултет због посла јер је битно завршити бар основне студије.
К. Ивковић Ивандекић
Пројекат „Нови Сад – ИТ центар, од образовања до запослења” суфинансирао је Град Нови Сад, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац.
