Мурал, који својим детаљима описује Алмашки крај, дугачак је 30 метара и налази се у дворишту Основне школе „Иван Гундулић”, где су се током јучерашњег преподнева окупили грађани, комшије и деца. У пројекту су, осим поменуте школе, учествовали и Културна станица „Свилара” и Удружење „Алмашани”, чији председник Маријан Махињ је за „Дневник” истакао значај мурала који ће, како је рекао, бити важан свим Новосађанима.
– То је диван процтор, где је сада сажета цела прича кроз коју се може сазнати шта је то Алмашки крај, како је настао, у шта се трансформисао, који су његови симболи и шта он представља за наше суграђане – навео је Махињ. – На муралу свака од кућа има неку лепу причу, у њима су се чак родиле и неке знамените личности које су обележиле историју града. Лепо је што ће у изради мурала учествовати и деца, као неко ко ту историју треба да настави и схвати своју обавезу према претходним генерацијама које су ту удариле темеље.
Директорка ОШ „Иван Гундулић” Лидија Радуловић је навела да је мурал веома значајан за школу јер представља наставак њихових тежњи ка неговању и заштити културног наслеђа. Она је истакла да су дуго очекивали реконструкцију тог зида те да им је био у плану такав јединствени мурал који ће, како је нагласила, указати на сву лепоту краја у којем је школа.
– Веома важан задатак је да на младе генерације пренесемо ту идеју и да схвате колико је важно спознати квалитет и значај краја у којем живе и да учествују у његовом очувању – закључила је Лидија Радуловиħ. – То је још један начин да нашој деци и суграђанима покажемо да смо ми сви заједно, да чинимо једну заједницу. Верујем да ће тај мурал бити нешто у чему ћемо сви уживати, не само ми који радимо с децом у овој школи него и сви наши суграђани. Желимо да поново повежемо са школом и оне који су некада давно били ђаци те да поново имају повод да дођу овде.
За идејно решење новог симбола Алмашког краја била је задужена наставница ликовне културе у поменутој основној школи Снежана Мандић, којој су са задовољством помогли уметници Позоришне радионице Младен Стојановић и Алмашанин Александар Ковачевић. Снежана се претходних година интезивно бави сликарством, а као инспирација за мурал јој је послужио Алмашки крај који је окружује.
– Задатак нас из школе је да деца добију свест о томе колико је значајно променити простор у којем бораве, а мислим да ће ово бити добар подстрек и осталима грађанима и школама како могу уредити своје окружење – навела је Снежана Мандиħ. – На муралу је доминантан торањ Алмашке цркве и порта, затим некадашња фабрика за бојење свиле, а садашња КС „Свилара” и њен препознатљиви оџак, и тршчара. Ту су и куће и чардак, као симбол Алмашког краја. Насликане су и роде, зато што су оне раније биле чести посетиоци, а овим желимо поново да их призовемо у наш крај. На муралу је и алмашки лав, који се налази на фасадама алмашких кућа и симболизује чувара, заштитника кућа, и поставили смо га овде да чува наш крај и наш мурал.
Члан Градског већа за културу Далибор Рожић је на јучерашњем завршном осликавању мурала за наш лист нагласио да Алмашки крај има шта да покаже јер он и јесте право културно историјско наслеђе.
– Ми смо данас овде да бисмо подржали управо ову синергију локалне заједнице на осликавању овог лепог уметничког дела, чиме желимо да афирмишемо уличну уметност и да кажемо да је то један заједнички пројекат локалне заједнице – истакао је Рожић. – Причам као комшија јер живим у овом делу града, а моја жеља, и лично и професионално, јесте да тражимо начин да оживимо Подбару и Алмашки крај преко културе и уметности да бисмо обезбедили простор за долазак све већег броја туриста у овај део града, имајући у виду бројне посебне делове ове културно-историјске целине.
Завршне потезе на муралу „Алмашка прича” осликали су ђаци ОШ „Иван Гундулић”, а ученица петог разреда Ања Поповић је објаснила да се она, као и њени другари, веома радује што ће имати прилику да испричају причу о крају у којем живе ликовним језиком.
– Веома ми се допада мурал и срећна сам што могу да красим нешто што на неки начин представља грб нашег Алмашког краја – нагласила је Ања. – Много волим свој крај, доста времена проводим шетајући се улицама, а сад је још лепши због овог мурала.
К. Ивковић Ивандекић
