Обележен „Дан дужијанце”: У СЛАВУ ХЛЕБА И БУЊЕВАЦА

Оде­ве­ни у рас­ко­шне на­род­не но­шње и уз зву­ке там­бу­ри­це, учесници поворке кренули су од Градске куће, те положили венце код спомен-обележја на Тргу слободе, посвећеног Великој Народној скупштини одржаној 25. новембра 1918. године, а потом продужили до Католичке порте, где је настављена прослава.

Покрајинској секретарки за информисање и односе са верским заједницама Драгани Милошевић том приликом је уручен симбол Дужијанце - хлеб испечен од новог жита, као захвалност Покрајинској влади за финансијску помоћ око изградње Буњевачке куће у Суботици, али и континуирану подршку Буњевачком националном савету и Удружењу Буњеваца у Војводини.

Дужијанца је иначе традационална свечаност која се организује у част завршетка жетелечких радова и у Суботици се прославља дуже од једног века. Тај пра­зник сва­ке го­ди­не оку­пља ве­ли­ки број го­сти­ју и пред­ста­вља једну од нај­зна­чај­ни­јих ту­ри­стич­ких атрак­ци­ја на се­ве­ру Вој­во­ди­не. Бу­њев­ци су, из­ме­ђу оста­лог, пре­по­зна­тљи­ви по оби­ча­ји­ма ко­је и да­нас, у знак захвалности за до­бру же­тву, не­гу­ју, а Новосађани и гости нашег града има­ли су прили­ку да ви­де и осе­те део те кул­ту­ре.

По­кра­јин­ска се­кре­тар­ка за кул­ту­ру, јав­но ин­фор­ми­са­ње и од­но­се с вер­ским за­јед­ни­ца­ма Дра­га­на Ми­ло­ше­вић уче­ство­ва­ла је у рас­ко­шном дефилеу уче­сни­ка, а на­кон то­га је у изјави за медије ис­та­кла да је „Дужијанца“ је­дан од пра­зни­ка ко­ји­ма се це­ла Вој­во­ди­на по­но­си, те подсетила на улогу Буњеваца у одлуци о присаједињењу.

Фото: Дневник (Ј. Вукашиновић)

– Вој­во­ди­на има ши­рок спек­тар на­ци­о­нал­них ма­њи­на ко­је чу­ва­ју и негују сво­ју тра­ди­ци­ју, пи­смо, је­зик, кул­ту­ру, оби­ча­је и ово је­сте дан жи­во­та и ра­да, ко­ји­ма се сви ми за­јед­но по­но­си­мо јер је сим­бол јед­ног на­ро­да, ко­ји с на­ма сви­ма на овим про­сто­ри­ма ве­ко­ви­ма жи­ви – ре­кла је Дра­га­на Милошевић, и под­се­ти­ла на то да са­мо за­јед­нич­ким по­што­ва­њем пре­ма прошло­сти мо­же­мо гле­да­ти у бу­дућ­ност. – На­ша је оба­ве­за и за­да­так да мчува­мо то је­дин­ство и су­жи­вот на овим про­сто­ри­ма и за­то ће По­кра­јин­ска вла­да и ре­сор­ни се­кре­та­ри­јат увек би­ти до­стој­ни парт­не­ри.

Заменик градоначелника Игор Црнобарац каже да би традицију и културу сваког народа требало с дужним поштовањем неговати, а да буњевач­ка на­ци­о­нал­на за­јед­ни­ца има по­себ­но ме­сто у на­шој исто­ри­ји.

„Ду­жи­јан­ца”, пра­зник за­хвал­но­сти за жи­то, има дугу трацију, али и симболику. Организатори манифестације кажу да је то про­сла­ва ко­ја се прире­ђу­је у част за­вр­шет­ка же­те­лач­ких ра­до­ва, ко­ја сла­ви рад и ду­хов­ност чове­ка, под­се­ћа на по­ве­за­ност човека са при­ро­дом, као и на ви­ше­ве­ков­ну мар­љи­вост пре­да­ка, на уни­вер­зал­не вред­но­сти као што су сло­бо­да, пре­да­ност и по­жр­тво­ва­ње. „Дужијанца“ се некада прослављала на салашима, уз учешће много мање људи него сад, а од 1911. године, ка­да је поп Бла­шко Ра­јић увео обе­ле­жа­ва­ње у цр­кву, тај оби­чај је по­при­мио ши­ри ка­рак­тер, док је од 2003. го­ди­не на­ци­о­нал­ни пра­зник Буњеваца.

Ј. Вукашиновић