Обележен дан Градске библиотеке у Новом Саду

НОВИ САД: Градска библиотека у Новом Саду обележила је јуче 177 година рада у Дигиталном центру библиотеке у Улици Војводе Путника бр. 1. Српска читаоница у Новом Саду основана је пре 177 година са настојањем да се у српском народу и међу грађанима Новог Сада уздигне књига, односно, све оно што она симболизује - просвету и културу. 
1
Фото: С. Шушњевић

- Према уставу за Читаоницу српску, циљ читаонице био је развијање духа образовања културе и човечности међу становницима Новог Сад, а чланови су могли да буду сви поштени људи, без обзира на родну и националну припадност - рекао је директор Градске библиотеке Александар Јокановић. - Поред ширења мисије просвете и културе у народу, Српска читаоница одиграла је прворазредну улогу у очувању српског националног бића у Аустроугарској од 1845. године до завршетка Првог светског рата. Данас, 2022. године, Градска библиотека у Новом Саду обавља библиотечку и информациону делатност са истим циљевима, визијом и мисијом. 

Како Јокановић истиче, Градска библиотека заснива се на дугој традицији, трајним вредностима и високим професионалним стандардима, баштинећи културно наслеђе, књижну и некњижну грађу, стару и ретку књигу, легате, али је, истовремено, отворена и за све нове културне трендове. И данас је библиотека јединствени храм писане речи.

- Програмски циљеви библиотеке у овој години реализовани су уз велико разумевање и подршку Града Новог Сада, у погледу набавке библиотечке информационе грађе, програмских активности и материјалних трошкова - додаје Јокановић. - Радимо у мрежи од 30 библиотечких огранака, тако да сваки део Новог Сада и општине Сремски Карловци имају свој библиотечки огранак. На тај начин остварени су принципи децентрализације и партиципативности културе на задовољство свих грађана нашег града.

Према речима директора Градске библиотеке, ове године набављено је више од 27.000 књига и уписано је преко 20.000 чланова, одржано је и неколико стотина програма, књижевних сусрета, предавања, трибина и креативних радионица за децу.

Обимним грађевинским радовима обновљени су библиотечки огранци у Буковцу и на Телепу. Библиотички огранак „Вељко Петровић„ пресељен је у Културну станицу Барка, а као круна развоја мреже библиотеке 21. септембра у згради Месне заједнице Сајлово отворен је нови библиотички огранак „Мирослав Антић„, да би се у јуну месецу у библиотечком огранку „Бранко Радичевић„ у Сремским Карловцима отворила и Спомен-соба са кућном библиотеком академика Дејана Медаковића, бившег председника Српске академије науке и уметности и вишегодишњег управника Вукове задужбине. Подсетио је да је новосадска библиотека једна од највећих јавних у Србији.


Нови сервис – аудио-књига

- Као члан Међународне организације Форум словенских култура, библиотека ће у новембру реализовати Велику мултимедијалну изложбу о Исидори Секулић - најавио је Александар Јокановић. - Од октобра наши корисницима понудићемо нови сервис - аудио књигу. Министарство културе и информисања Републике Србије је кроз откуп књига увећала књижне библиотеке за неколико хиљада књига, а Покрајински секретаријат за културу и информисање са верским заједнима подржала је манифестацију Меморијал „Стеван Пешић„ и финансирала издавање неколико наслова из наше издавачке делатности.


Централни објекат смештен је у старом језгру града, у Дунавској улици број 1, у задужбини Анке и Арсе Пајевића, књижара, издавача и добротвора српског народа. Поседује фонд од преко 580.000 монографских публикација, а редовно набавља близу 70 наслова периодике - стручних часописа из свих области, више од 20 наслова недељне, полумесечне и месечне и 6 наслова дневне штампе. 

- Партнери смо у два Међународна европска пројекта - Европски изазов и Унапређење дигиталног оснаживања библиотека у Европи. Наставили смо и плодну сарадњу са мрежом Европских интитута културе Еуник, Руским домом, Гете институтом, Хеленским институтом, Британским саветом и Аустријским културним форумом - нагласио је Јокановић.

У библиотеци се организују курсеви учења кинеског и грчког језика, а са Фондацијом Нови Сад - Европска престоница културе реализована су три програма - „Нови Сад кроз књигу„, „Дочек сунца” и „Фрушка бајка”. 

- Од самог настанка Новог Сада његови грађани бринули су о свом духовном животу - рекао је јуче у обраћању скупу заменик градоначелника Новог Сада Милан Ђурић. - Подизали су цркве, оснивали школе, неговали културни живот. Деветнаест година пре него што ће Матица бити пресељена из Будимпеште у Нови Сад, давне 1845. године, основана је прва установа културе у Новом Саду - Српска читаоница. Уследило је и оснивање других важних установа културе која су заједно са значајним историјским личностима допринела томе да град у којем ми данас живимо буде надалеко познат као Српска Атина. Данас том епитету Новог Сада додали смо и званичну титулу Европске престонице културе. Култура је део наше свакодневице. Радили смо на томе да буде децентрализована и доступна свима, да се за наше уметнике чује и ван граница наше земње, као и да на новосадске манифестације долази публика из читавог света. Ипак, управо институције и установе културе, међу којима је и једна од најзначајнијих Градска библиотека, чине оно што Нови Сад у суштини јесте и на шта смо сви ми неизмерно поносни.

Како Ђурић додаје, током 177 година постојања, Градска библиотека постала је средиште културног и уметничког развоја заједнице, чувар културне баштине и установа која даје допринос даљем обликовању културног идентитета Новог Сада. Ово је прилика, рекао је, да се захвалимо свим запосленима у Градској библиотеци на ентузијазму и напорима које свакодневно улажу како би њихова књига била у фокусу интересовања Новосађана свих генерација, додавши да ће Град Нови Сад наставити да пружа пуну подршку какву је и до данас пружао.

У продужетку програма присутни су имали прилику да послушају Беседу о Марији Трандафил Драгане Дробац Милошевић, као и да погледају „Филм о Марији Трандафил”. У музичком делу програма наступио је Новосадски танго квинтет.

 Д. Клашња

EUR/RSD 117.0802
Најновије вести