У ту сврху припремљен је и Приручник за стратешко планирање јавног здравља на локалном нивоу – „мапа пута” и плакати с илустрованим областима јавног здравља, који су уручени представницима 13 локалних самоуправа које су учествовале на радионици.
По речима начелнице Управе за здравство др Миле Уверић Радовић, све општине и градови имају обавезу да ураде план јавног здравља, у складу са Законом о јавном здрављу и Законом о буџетском систему.
Формално, Нови Сад нема тај план, међутим, он је у стратешким планирањима јавног здравља одмакао великим корацима јер више од 20 година израђује документ под називом „Здравствено стање становништва”, које указује на стање здравља становништва града, рекла је др Мила Уверић Радовић.
На примеру физичке активности можемо објаснити смисао ове радионице, казала је проф. др Ержебет Ач Николић.
Према њеним речима, физичка неактивност је нешто што највише оптерећује наше друштво као фактор ризика.
Имамо брзи тренд пораста броја гојазне деце и деце која су физички неактивна. Да бисмо унапредили физичку активност, није довољно да на том проблему ради само један сегмент, односно само родитељи или школа, није довољно само направити терене већ у друштву морамо направити такву атмосферу да физичка активност буде прихватљив начин понашања и да свако дете и особа усвоје одређено понашање, односно да неки период времена у току дана буде физички активан, поручила је Ач Николић.
Према њеним речима, Нови Сад је једини у Србији и у шестој фази Европске мреже здравља и градова Светске здравствене организације, и у склопу тога има израђен здравствени профил града, као и оквир градског плана за здравље.
Сврха спровођења друштвене бриге за јавно здравље је у слогану „Здравље у свим локалним политикама”, а наш град је спреман да дели своја искуства.
Шефица Одељења за друштвене делатности Јасмина Танасић из Сталне конференције градова и општина рекла је да је то почетак процеса у Србији, односно почиње израда планова јавног здравља градова и општина и то баш у Новом Саду.
То је по закону обавезан документ и значајан је из разлога што се планом означава начин трошења новца, енергије и људских ресурса везаних за организоване активности локалних заједница да заштите јавно здравље, рекла је Јасмина Танасић.
Како је додала, није реч о здравственој заштити, већ о много ширем појму, о свим областима јавног здравља, у које улази и заштита животне средине, поступање здравственог система у областима вандредних и кризних ситуација, превенција и промоција здравља и слично.
Локалне самоуправе треба да испланирају како ће трошити свој новац, у складу са својим програмским буyетима, да би грађани имали здравију и безбеднију животну и радну околину и да би квалитет живота био бољи, и то је цела суштина, поручује Танасић.
По речима редовне професорке Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду проф. др Ержебет Ач Николић, јавно здравље је много шири концепт од здравствене заштите.
Здравствена заштита је још увек у рукама здравственог сектора, а брига о здрављу је брига свих нас појединачно, и као приватних лица и као професионалца, без обзира на то у којем сегменту друштва радили. Здравље је стање психичког, физичког и социјалног благостања. С друге стране, здравље највише угрожава начин на који живимо и где живимо, док су највећи ризик за наше здравље фактори средине и услови у којима живимо. Из тих разлога, те услове треба побољшати, што не може сам здравствени сектор већ сви сектори заједно.
И. Миклоши
