Љубав према плесу јавила се са седам и по година, када је Стеван био фолклораш у Културно-уметничком друштву „Светозар Марковић“, где је и почео да експериментише с покретом и модерним играма, које су га одувек привлачиле. Страст према балету се, како каже, јавила нешто касније.
– У периоду када сам завршавао основну школу, имао сам са својом групом концерт у Новосадском позоришту, где су наступали и ученици Балетске школе, и ту ме је њихова професорка приметила и разговарала с мојим родитељима и предложила им да паузирам једну годину и тек следеће кренем у Средњу балетску школу – рекао је Стеван Новаковић, објашњавајући да се управо то и догодило, те да је за девет месеци успео да заврши оно што се иначе учи током четири године Основне балетске школе. – Радио сам с учитељицама различитих разреда и предмета и морао да научим све што је било потребно. Онда сам се наредне године уписао у класу професорке Вере Феле, где сам био три године, након чега сам отишао за Америку преко једне агенције. Био сам једини играч те године из целе Европе који је добио стипендију на једном веома чувеном конзерваторијуму, где сам завршио своје основне студије. Након тога сам и магистрирао на Државном универзитету Лонг Бич у Калифорнији.
Стеван је по звању професор игре, а његове специјалности су професионална педагогија, перформанс и обучавање. Аплаузе је као балетски уметник добијао наступајући на сценама у многим земљама у свету.
– Највише су ми се свиделе азијске земље, као што је Шри Ланка, где имају поштовања према својим националним идентитетима и где се клањају уметницима – казао је наш саговорник, додајући да је често путовао и као амерички културни амбасадор, а ту функцију је, на препоруку пријатеља, обављао неколико година. – То ми је дало шансу да својим талентом зађем у виши ниво културног рада, и то кроз склапање међународних споразума и размену уметности између различитих земаља. Предавао сам на семинарима и радионицама и држао говоре. Заправо, радио сам на томе да представим и ширим уметност у Америци, али и културне разлике међу земљама.
Јога и медитација као спиритуална пракса
Иако данас више није на сцени као балетски уметник, Стеван је кореограф и предавач. Стално истраживање и обучавање на различитим пољима је за њега животни процес који увек траје. Тако је недавно открио нову страст, те се професионално бави јогом и медитацијом, коју предаје запосленима у различитим компанијама.– Увек је то била моја спиритуална пракса, за коју нисам планирао да ми буде професија, али у Америци можеш од идеје да направиш све, али и ништа, а људи који имају жеље и афинитета, могу то и да остваре – објашњава Стеван. – Предајем неке традиционалне стилове јоге, која подстиче рад емоционалном интелигенцијом, мислима и активностима. Увидео сам да је у овом свету у којем има много стреса, фобија и депресије, јога маинстреам пракса која помаже људима да раде са својим фрустрацијама.
Ипак, признаје да му је неостварена жеља да нешто уради и у свом родном граду, па каже да планира да осмисли пројекат за 2021. годину, када ће Нови Сад бити Европска престоница културе.
– У току рата сам отишао у иностранство, а нисам једини који жели да све то знање стечено тамо доведе назад у Србију и надам се да ће се нешто у држави урадити на томе да се врате сви наши људи који су талентовани и паметни и могу пружити нешто овој земљи – напомиње Новаковић, додајући да сматра да у Србији постоји балетска сцена, али да је питање колико се ради квалитетних представа. – Чини ми се да нема финансија за то, а по ономе што видим, има доста компанија које почињу да гостују, што ме мало брине. Наша сцена би требало да буде жива и да има пројекте који су на светском новоу да би се култивисала и наша публика.
В. Бијелић
