На бајковит начин, кроз игру, лутку и анимацију, екипа „из кофера” одлучила је да у новосадским малишнима буди културне навике, због чега та мала путујућа трупа одигра у једној сезони и до 370 представа у Новом Саду, Војводини, а и шире.
Директор и организатор позоришта Синиша Милић рекао је да је њихов театар у ствари породични, пошто је за анимацију лутака, осим њега и његове супруге, задужена и кћерка Сузана.
– Људима је интересатно што смо ми мало путујуће породично позориште, наша сценографија увек мора бити живописна и покретна, таман толико да може да стане у ауто, јер њено место није позорница, него маштовита радионица путовања по дечјим фестивалима, вртићима, парковима и школама – рекао је Милић, и додао да су деца највернија публика, коју је немогуће лагати. – Док год је у публици мир, док год се за време представе ни мува не чује, значи да је представа успела, и ми смо срећни.
Позориште из кофера током јула припрема две представе. Тако ће мештани Телепа у „Адреналин парку” данас од 18 часова моћи да погледају „Црвенкапу”, док ће се у исто време у уторак, 24. јула, у тржном центру Биг играти представу „Принцеза на зрну грашка”. Припремају и две представе у августу – „Причу с малог салаша” и „Пингвин-гвина” испред пицерије Ало на Новом насељу. Од септембра почиње редовна сезона Позоришта из кофера с репертоаром од 13 представа, које се сваке године изводе у малом амфитеатру на Спенсу.
Аниматорка и редитељка Емина Васић Милић истакла је да лутке имају исцељујућу и терапеутску моћ.
– С луткама ништа није банало, све је узвишено, деца много лакше могу да се отворе кроз директан контакт с лутком, која је уметничко дело – рекла је Емина Васић Милић. – Када гледате „Хамлета” у позоришту, конкретан глумац игра конкретан лик, али уколико га игра лутка, онда то више није „Хамлет”, него нешто много шире – хамлетизам. Сви Хамлети овога света сада су садржани у једном лутку. Онда замислите колико је то само слатко, када се оне на сцени пољубе.
Што се тиче репертоара и бирања прича за малишане, Синиша и Емина кажу да најчешће обрађују класичне бајке на модеран начин, без страшних сцена, у комбинацији са живим глумцем и лутком, као што су „Три прасета”, „Принцеза на зрну грашка”, „Црвенкапа”. – Радили смо бугарске, пољске и чешке приче, попут „Уображене мишице”, „Храброг тигрића”, „Гуливера у земљи лутака”, исто тако узимамо и савремене текстове, рецимо Стевана Пешића – рекла је Емина.
Екипа „Позоришта из кофера” има све што би требало да има једно право професионално лутарско позориште – креаторе лутака из Бугарске и Суботице, композитора Бату Нонина за музику, балетског педагога Ксенију Дињашки за сценки покрет и лутке. Емина и Синиша најчешће користе манекен-лутке (на сцени се виде глумац и лутка), гињоле, маске, и лутке у величини човека, од којих се аниматори не виде, каква је, на пример, у представи „Принцеза на зрну грашка”.
– Што се тиче прављења лутака, ја сам се увек дивила једноставној Дизнијевој естетици, и остала јој доследна. Не треба да постоји превелика стлизација у луткарству намењеном деци – истакла је Емина, додавши да деца у свом одрастању треба да виде праву класичну лутку, да знају да је вук – вук, да је зец – зец.
Директор позоришта Синиша Милић је рекао да је посао луткара физички веома исцрпљујући, али да је психички највеће духовно богатство које човек може добити, те да они воле свој посао.
М. Јакобац
