Куриозитет јучерашњег славља је да је током свете тајне причешћа коришћен путир који се чува у Покретној капели Шајкашког батаљона, која датира из 1875. године, особитој драгоцености новооснованог храма, која је у прошлости служила за верске потребе славних Шајкаша.
„Покретна капела Шајкашког батаљона садржи све потребне предмете за обављање свете литургије – каже свештеник Вагић. – Коришћена је током ратова на нашим просторима. Војска је одувек носила покретну цркву са собом, која је поседовала и шатор, свештеничке одежде и богослужбене предмете. Покретна капела Шајкашког батаљона власништво је манастира Ковиљ и с благословом епископа бачког Иринеја поверена је нама на чување и привремено коришћење.
„
Покретна капела налази се у том храму од његовог освећења, 18. априла ове године. Нимало случајно, за патрона цркве изабран је Свети Стефан Штиљановић, шајкашки капетан, за кога свештеник Селимир каже да је заслужан за обнављање Шајкашке флотиле. Народна традиција га приказује као узорног хришћанског владара, коме се приписују многобројна племенита дела и јуначка борба против Турака.
„Штиљановић долази као кнез паштровачки на ове просторе, обнавља српску војску и насељава се у овим пределима – прича Вагић. – Првобитно су његове свете мошти похрањене у Барањи, месту Шиклеуш или Шиклош, на брду Ђунтир, а потом су однете у манастир Шишатовац, да би током Другог светског рата биле пренете у Саборну цркву у Београду, где и данас почивају.”
Од стражарнице до цркве
По речима референта за односе с јавношћу, поручника фрегате Драгана Спасојевића, богослужбени простор у касарни оспособљен је за употребу у априлу ове године. Прва литургија служена је на Васкршњи уторак, 18. априла. Пре тога тај простор служио је за потребе чуварске службе. У пролеће 2016. године почело је преуређење објекта у храм, у којем се од освећења редовно служе литургије и на почетку сваког дана јутрења. Богослужењима, осим припадника Флотиле, повремено присуствује и грађанство. У унутрашњости храма приметни су декоративни елементи који указују на речну флотилу и њене симболе попут знакова краљевске морнарице и флотиле, фењера уместо кандила...
Након јучерашње храмовне славе у касарани „Александар Берић”, коју Новосађани одвајкада зову „Морнарица”, у близини цркве засађено је стабло липе, дар „Градског зеленила”, а потом служен и помен страдалим припадницима Војске. У просторијама јединице Речне флотиле освећен је и пререзан славски колач. Част да буде кум прве славе припала је мајору флотиле Дејану Пушкаревићу и његовој супрузи Мири, чије је четворо деце – Вук, Нађа, Матеј и Михаила – учествовало у пригодном музичком програму. За госте је приређена и пројекција документарног филма о ремонту командног брода Речне флотиле „Козара”.
З. Милосављевић
