Због таквог склопа градског живота, ментално здравље становништва је веома угрожено, а један од битних фактора који може допринети превенцији различитих обољења, између осталог и стреса, јесте зеленило у граду.
Стога се у последњих неколико година све већа пажња придаје урбаном зеленилу, познатијем као урбане баште, које се могу правити у централним деловима града, између градског асфалта. Оне представљају вештачке зелене оазе које је направио човек зарад вишеструке добити, а чине их различите врсте биљака. С тим у вези је недавно реализована изложба „Ретроспектива урбаног баштованства Новог Сада”, у оквиру „Каледиоскопа културе” у Културној станици „Еђшег”.
– Изложба представља крај пројекта „Шетња кроз наслеђе” и оцртава поглед на будућност урбаног баштованства у нашем граду – каже Борис Зоран Димитријевић, члан Креативне индустрије „Виридис”, која је организовала изложбу у сарадњи с Фондацијом „Нови Сад 2021”. – У првој „Шетњи кроз наслеђе” обишли смо места у граду која су некада красиле урбане баште, односно базирали смо се на прошлост. У другој шетњи смо имали прилику да видимо где тренутно у централном делу града постоје урбане баште, стога смо били присутни у садашњости, а изложба је резултат пројектног конкурса који смо организовали и представља поглед у будућност.
По његовим речима, на конкурс за студенте и младе стручњаке пејзажне архитектуре, до 30 година старости, пријавио се солидан број младих људи који желе да мењају свест и устаљене навике својих суграђана. Имали су пројектни задатак да изаберу одређено место у граду, које ће уредити по принципу урбаних башта, те су се одлучили да то буду Сателит, Ново насеље, Лиман и Роткварија. Изложба је начин да ти пројекти буду видљиви широј јавности, да би се људи поближе упознали с концептом урбаног зеленила у граду и пожелели да баш таква башта осване и у њиховој комшијској заједници.
– Осим што су еколошки погодне, урбане баште имају социолошке, здравствене, естетске, биолошке и друге вредности – каже наш саговорник. – Урбано баштованство може повезати комшијске заједнице које више нису тако блиске, допринети мотивисању људи да проводе више времена у зеленом окружењу, па сам тим и воде већу бригу о својој животној средини.
Такође, како каже, то су места која могу бити погодна за сусрете и дружења, простор за зближавање људи различите доби и култура, тако јачајући међуљудске односе у локалној заједници. Људима прија за око зелена боја која краси природу, а она нарочито недостаје у градским срединама, стога је урбано зеленило одлично решење за „сиву” инфраструктуру која предњачи.
– Избор врста које се могу садити је веома разноврстан, од воћа и поврћа, преко зачинског и ароматичног биља и декоративног, попут лаванде или рузмарина – каже наш саговорник, и додаје да су неке од тих врста одличне у борби против комараца и мува, што је још само једна еколошка добра страна стварања урбаних зелених површина јер се смањује употреба хемијских препарата за заштиту.
У Културној станици „Еђшег” је током изложбе одржано и предавање на тему како урбано зеленило утиче на ментално здравље људи.
По речима антистрес терапеуткиње и јога инструкторке, Јелене Плавшић, смирујући ефекат оближњег дрвећа и урбаног зеленила смањује ниво стреса, „пуни” организам позитивном енергијом, повећава продуктивност, смањује осећај анксиозности, беса и агресије.
– Показала сам присутнима неколико кратких техника релаксације које могу свакодневно практиковати у својим урбаним баштама, након што обаве неопходне баштенске послове - рекла је Плавшић.
Текст и фото: И. Бакмаз
