По речима помоћника директора Карловачке гимназије Јелене Рудовић, тема сусрета је био хербаријум, који се чува у школи и за чији настанак је заслужан професор и други директор те древне школе с краја 18. века Андрија Волни. Њега је учесницима сусрета из Шабачке, Ваљевске, Филолошке из Београда и Карловачке гимназије педставила др Милица Рат са Природно-математичког факултета у Новом Саду. Међу предавачима био је и проф. др Војин Недељковић са одељења за класичне науке Филозофског факултета Универзитета у Београду, док су професорке Филолошке гимназије из Београда и Карловачке гимназије Јелена Савић и Милица Јанковић водиле радионице.
- Филолошки сусрети су увек трајали два дана али због епидемиолошке ситуације овог пута само један – рекла је Јелена Рудовић. – Њихова специфичност јесте у томе што је то својеврсна размена ђака из Србије са ђацима у Србији. Сви претендују разменама с иностранством, што је непоходно ђацима који изучавају језике, али ми се трудимо да негујемо дружење наших гимназијалаца са вршњацима из окружења. Први пут су нам се придружили и ђаци и професори из Шабачке гимназије.
Директорка гимназије у Шапцу Маријана Исаковић је нагласила да је задовољство бити у Карловачкој гимназији која је идеја водиља свима који се баве образовањем филолога. Како је рекла, у гимназији на чијем је челу, постоји једно филолошко одељење и да је врло важно да ти ђаци добију прилику да се одмере са вршњацима, размене искуства са њима о школовању на филолошком смеру, као и да чују значајна предавања.
Сусрети филолога у Карловачкој гимназији протекли су у знаку још једног јубилеја. Реч је о 130-годишњици Српске књижевне задруге о којој је говорио њен управник др Душко Бабић.
Како је казао, била је велика част под сводовима изузетне, славане и древне установе српске просвете - Карловачке гиманзије представити другу важну установу српске културе, Српску књижевну задругу, основану 1892. По његовим речима, група великих научника, уметника, културних посленика из разних области нашег народа се те године договорила да оснује једно друштво чији задатак је да објављује књиге и шири их у народу.
-Како је договорено тада, тако је и сада. Српска књижевна задруга је духовно средиште нашег народа и традиције у којој се чува дигнитет књиге и оно највредније што се код нас и у свету ствара и шири у народу – нагласио је он.
Зорица Милосављевић
