Све више кратковидих и међу младима

Савремена медицина омогућава комплетније прегледе и боље лечење, захваљујући ширини дијагностичких и терапијских могућности, те се тако данас и офталмолошке болести раније откривају.
д
Фото: Дом здравља „Нови Сад”

Занимало нас је колико су болести ока данас распротрањеније у односу на ранији период, а одговор смо добили од начелнице Службе Дома здравља „Нови Сад” за специјалистичко-консултативну делатност др Олгице Јукић Неатнице, уз консултацију шефице Одељења офталмологије др Иванке Танасијевић Филипов.   

– Неке офталмолошке болести јесу у порасту, а неке се само раније откривају и боље контролишу, што доводи до потребе за све већим бројем очних прегледа – казала је др Олгица Јукић Неатница. – У свету, али и код нас, хроничне масовне незаразне болести су у сталном порасту и неке од њих, попут дијабетеса, због ризика од компликација на очима, захтевају и редовне очне прегледе тих пацијената. Типичан пример очног проблема данашњице који је у порасту је кратковидост. У целом свету је све већи број кратковидих особа, нарочито међу младима.

По њеним речима, морамо имати у виду да нам је популација све старија, те због потребе праћења различитих промена на очима које су у вези са старењем, велики део пацијената Службе офтамологије су грађани у познијим годинама.

– На Одељењу офталмологије Дома здравља „Нови Сад” прошле године остварено је 49.826 прегледа деце и одраслих, а пружене су 85.833 услуге. Око 30 одсто укупних прегледа се односило на популацију млађу од 18 година – прича др Јукиħ Неатница. – Најчешће дијагнозе код млађе популације су астигматизам: услед неједнаке закривљености рожњаче, јавља се замагљен и нејасан вид, деформисана слика и деформација слова, и кратковидост, а код старијих – катаракта и далековидост. Захваљујући разумевању менаyмента и помоћи надлежних градских и покрајинских структура, поседујемо савремену офталмолошку опрему, а савремени апарати омогућавају бржи и квалитетнији рад офталмолога. Аутоматизовани кераторефрактометар омогућава да се брже испита видна оштрина пацијената и пропишу одговарајуħе наочаре. То пацијенте чини задовољнијим, а лекарима даје више времена за бављење очним болестима.


Пандемија одгодила едукацију

Светска недеља глаукома се обележава средином марта с циљем подизања свести о глаукому и важности његовог раног откривања. По речима др Олгице Јукић Неатнице, ту недељу је као и сваке године требало да обележи и новосадски Дом здравља едукацијом пацијената у вези с глаукомом, али је ванредна ситуација изавана пандемијом коронавируса одгодила племениту идеју.


Како каже докторка, офталмолошки прегледи често су комплексни, дуго трају, врло често подразумевају и укапавање капи за ширење зеница, и захтевају честе контроле у случају повреде, глаукома, болести мрежњаче, прегледа код деце и слично. Свакодневно се, уз редовно заказане пацијенте, примају и хитни случајеви, повреде и друга хитна стања, стога су чекаонице те службе углавном попуњене. 

– У зависности од природе офталмолошког проблема, прегледи хитних случајева некада трају дуго и могу да доведу до успоравања у раду с редовно заказаним пацијентима – поручује докторка. – Многи од тих хитних случајева, нарочито повреде и разна упална стања, захтевају и да се неколико дана заредом контролишу, па на Одељењу офталмологије свакодневно постоји одређени број пацијената који се збрињавају мимо редовно заказаних пацијената и који се не могу унапред предвидети.

Доскоро су, као део тима, с офталмологом радиле две оптометристкиње с Природно-математичког факултета, међутим, како каже др Јукиħ Неатница, норматив кадра за установе примарне здравствене заштите не препознаје то радно место. 

– Дом здравља „Нови Сад” је направио пионирски корак, препознавши потенцијалну корист од оптометриста у раду с пацијентима током више од две године рада – прича наша саговорница. – Оне су се уклопиле у тимски рад, учествујући у одређеним сегментима рада с пацијентима и помажући медицинским сестрама и офталмолозима. Тиме смо показали да оптометристи у нашој земљи имају потенцијал да буду корисни чланови тима у клиничком раду. Ако се њихово занимање у будућности препозна кадровским нормативима, то ће бити импулс и другим здравственим установама примарног нивоа здравствене заштите да их запосле.

И. Бакмаз

 

EUR/RSD 117.1305
Најновије вести