Роботи, самовозећи аутомобили, 3Д штампачи, вештачка интелигенција и једна потпуно нова реалност која отвара прегршт нових могућности – виртуелна реалност (ВР) – само су неки од изума због којих изгледа као да је некада далека будућност већ овде.
Виртуелна реалност је компјутерска технологија која корисника ставља у симулирано окружење и омогућује му да постане учесник у њему. Функционише тако што особа стави посебне наочаре и слушалице (хедсет) на главу и помоћу њих добија прилику да искуси један нови тродимензионални свет. Та технологија је своју примену нашла у образовању, медицини, спорту, истраживању свемира и многим другим сферама, али јој је ипак најпознатија и најраспрострањенија употреба она у индустрији забаве.
Најзад, та врста доброг провода се појавила и у нашем граду, тачније у Јована Суботића 17, у виду прве ВР играонице у Србији „ВР ворлд”. Она се састоји из једне простране собе у којој се налазе два сета за играње, међусобно одвојена завесом, неколико столова и столица и не много тога више. Али, напослетку, права забава се и не одиграва у тој просторији, бар у фигуративном смислу.
Оснивач играонице Игор Кернец идеју за покретање таквог бизниса добио је случајно.
– Недавно сам с девојком био у Будимпешти, где смо наишли на ВР играоницу и одлучили да пробамо – наводи Кернец. – Мало је рећи да смо били одушевљени и решили смо да отворимо такву играоницу у Новом Саду и упознамо наше суграђане с нечим потпуно новим.
Борба против робота у свемиру или против зомбија у пустињи, бежање из куће страве и ужаса, хируршке операције на пацијентима, баратање светлосним мачем, симулације послова ауто-механичара, кувара, ди-yеја, скијање, бокс, стони тенис... само су неки од оних „потпуно нових” доживљаја које је могуће искусити у играоници. Сваки од посетилаца је највише био запањен тиме што је невероватно лако заборавити где сте, упркос томе што вас све време упозоравају на то да ће се управо то и десити.
– Тај уређај изазива осећај у стомаку као да сте на најбржем рингишпилу – рекао је двадесетпетогодишњи Стефан Вемић након управо завршеног играња. –Може да превари мозак и буквално вас обори с ногу, иако негде у себи знате да сте у познатој просторији. Најбоља игрица коју сам пробао је „Суперхот”, и то је акција која захтева стални фокус и од ње се зноје дланови.
Његово мишљење дели и Милијан Ковач, који је еуфорично прокоментарисао своје искуство.
– То су наочаре које вас буквално пребаце из реалног света у тај виртуелни и након неког времена немате представу где сте и шта се дешава, што траје све док их на крају не скинете – казао је он.
У играоници су приметили и да, што је особа млађа, то се боље сналази с овом технологијом.
– Најчешће играоницу посећују тинејyери узраста 13-14 година и они, као и сви млађи од њих, немају никаквих проблема да савладају изазове – каже Игорова девојка Наташа, која му помаже у вођењу играонице. – Просто је то нешто уз шта су одрастали и знају много о томе пре него што се опробају код нас. Сви старији од 15 година су права атракција јер се не сналазе баш најбоље. Тада обично дође још неколико другара да гледају онога ко игра, тако да нам свима буде забавно.
У „ВР ворлду” су већ навикли да безмало сви након што скину опрему имају осећај да су доживели нешто несвакидашње и до тад невиђено. Међутим, не треба заборавити да та технологија још увек проживљава своје почетке. А ако у овој фази производи такав доживљај код корисника, немогуће је не запитати се шта ће све моћи да постигне када се потпуно развије.
П. Мијатовић
