Према његовим речима, број ових пацијената се повећава сваке године за око 10 до 15 одсто, а међу пацијентима је више жена, јер оне чешће траже помоћ.
- Хоспитализују се особе са поремећајем личности, депресивним поремећајима, анксиозним поремећајима, болестима зависности. Суицидалност је све од мисли и идеја да није вредно живети, па до покушаја самоубиства – испричао је др Шакић и напоменуо како се они који су покушали самоубиство, односно који су се самоповредили, прво се лече у Ургентном центру, а потом на Клиници за психијатрију Универзитетског клиничког центра Војводине.
Он напомиње да су међу пацијентима особе свих узраста, од адолесцената, али се у последње време бележи пораст број најстаријих грађана. У лечењу се користе лекови, као и психотерапија.
- Савет свима који имају такве мисли је да се јаве психијатру, а ми процењујемо стање. Не треба дијагнозу да постављају нестручне особе и чланови породице. Болест се решава, некада пацијенти проведу више недеља у болници, након тога долазе на контроле. Неки се лече дуже, неки краће – истакао је др Шакић и додао како међу има и повратника, оних који више пута покушају суицид, што се дешава када се нађу у некој провокативној ситуацији, која им се погорша стање.
Хитна медицинска помоћ (у случају покушаја извршења самоубиства); Национална линија за превенцију самоубиства (0800/309-309, 00-24 часа); Центар за пружање емотивне подршке особама у кризи и превенцију самоубиства „Срце“, на телефон 0800/300-303 (од 14 до 23 часа), путем е-маил-а: vanjacentarsrce.org.rs или чета на сајту centarsrce.org.
Изабрани лекар и психијатар у дому здравља и вишим нивоима здравствене заштите (не чекати да се изгуби снага за обраћање за помоћ); Психолози у дому здравља, клиникама и другим установама.
Представница Центра „Срце” Теодора Ђокић Гарипи изнела је податак да се њима јављају људи свакодневно, јер желе да разговарају о проблемима, а највише позива им је једне године било 8.500.
- Људи су спремни да разговарају и нас контактирају телефоном, мејлом или преко чета. Најмлађа особа која нам се јавила имала је 10 година. Не постоји лице самоубице, то може да буде било ко. Важно је да се ти пацијенти дестигматизују. Има јако младих људи који нас зову и наша порука је нема малих и великих проблема и све може да буде окидач. Разговор је у реду и сви треба да разговарају – истакла је Ђокић Гарипи.
Према подацима Института за јавно здравље Војводине, прошле године је у нашој Покрајини 254 људи себи одузело живот, што је свакако мање него пре 10 година, када је је чак 439 особа ово учинило. Др Ивана Радић из Института је навела да је најмања стопа суицида у средњем Банату, а највећа на северу Бачке, потом на северу Баната.
- Током 2019. године у Војводини је било 290 случаја самоубистава док је у Јужнобачком округу било 74, а у Новом Саду 34 случаја. У току 2020. године дошло је до благог повећања броја самоубистава. У Војводини је током 2020. године било 305 самоубистава, од тог броја 74 случаја у Јужнобачком округу, а 32 у Новом Саду. Током 2021. године дошло је до благог повећања броја самоубистава у Војводини – 312 случајева – показују подаци Института.
- Особи која размишља о самоубиству првенствено треба понудити подршку. Треба бити пажљив слушалац који се труди да разуме кроз шта та особа пролази и како се осећа. То подразумева пуно топлине, стрпљења и охрабрења, јер је отпочињање разговора на ту тему понекад непријатно и тешко. Ако вам особа каже да размишља о самоубиству схватите је озбиљно. Немојте покушавати да је „развеселите”, ни утешите тако што ћете омаловажити проблем („ма проћи ће ти то”, „није то тако страшно”). Немојте се усредсредити на решавање проблема (савети, примери других у сличним ситуацијама и др.) или држати слово о вредности живота и праву на самоубиство – саветују у Институту.
Љ. Петровић
