Ако се осврнемо на податке од пре пар година, који кажу да музика и уметност стварају јака социјална искуства, као и да слушање музике има исте ефекте на наше ментално здравље слично физичкој активности, онда су велике цифре са почетка текста пожељне за читаво друштво. Међутим, природно се намеће питање како да у мору звукова, квалитетна и нова музика, као и извођачи који храбро експериментишу са неким новим формама, пронађу пут до публике?
- Простора у музици има више него довољно - каже свестрани новосадски музичар, најпознатији као фронтмен бендова „Drum’n’Zez” и „Killo Killo Banda” Војислав Малешев. - Не бих да превише улазим у причу о том зачараном кругу понуде и потражње код нас, али имам добар увид како се у неким боље организованим срединама управо овај жанр негује са пуно пажње од стране широког аудиторијума, а у крајњој линији врло је исплатив и извођачима којима не представља проблем да наплате озбиљну висину улазнице, што донекле потврђује колико је њихов квалитет препознат. Исто тако, веома је очигледан и феномен „није лако у свом селу...“ где наши уметници успешно праве турнеје по најудаљенијим местима на глобусу, док овде комотно воде живот обичних смртника и боре се за препознавање од стране институција, па и публике у неком смислу.
Нови Сад који је, поготово у прошлом веку, изнедрио велике уметнике и врсне музичаре, светски познате, предњачећи управо у новим и иновативним музичким изразима, поготово је последњих година поново померио границе. Пример за то може бити Дочек, који је од пуке забаве претворен у посебан доживљај, у неким новим просторима, подразумевајући најразличитије музичке жанрове и уметнике са локалне, али и регионалне и европске сцене. Баш у години када је Нови Сад носио титулу Европске престонице културе, велика врата отворена су за иновативне, алтернативне и експерименталне музичке форме, које су успешно стигле до публике. Посебан акценат стављен је на world music.
- Тај термин је сам по себи врло незахвалан, тачније не говори скоро ништа о самој музици коју представља. У суштини, мислим да су људи измислили ту категорију да би могли у њу ставити све „несврстано“. Јер, овај жанр практично нема ограничења у фузијама и управо то и мене највише привлачи - каже Војислав Малешев.
Нови Сад добио два нова фестивала
Малешев, који стоји иза првог Pocket Globe фестивала, реализованог прошле године, покренутог у оквиру пројекта Европске престонице културе, наводи да га инспиришу музички архипелази и пејзажи непознатих места на овој планети, на које најчешће физички никад не доспе, али зато уз помоћ маште и квалитетне музике одређеног поднебља успева да осети добар део атмосфере коју ти многобројни музичари несебично деле кроз свој уметнички израз.
- Прво издање фестивала протекло је изнад наших очекивања и мислим да смо сад на правом путу да устоличимо тај феномен и да му се радујемо најмање једном годишње. Жељена будућност би управо био један велики, традиционални, културни фестивал који би у наш град доводио изванредне уметнике и окупљао заљубљенике у лепу и квалитетну музику која не може тако лако да се чује путем конвенционалних и мејнстрим медија - истиче Малешев, коме то није једини „велики залогај“, јер је прошле године покренуо и први Дунавски културни фестивал, одржан у Сремским Карловцима, у Палати Илион, такође у оквиру Европске престонице културе.
- У питању је, у музичком смислу, врло близак концепт и разликују се једино у томе што је програм ДКФ-а извођен под ведрим небом и то у прелепом амбијенту у Сремским Карловцима, што му даје изузетан шарм и у складу са живахним програмом заправо добија се та летња сатисфакција за сва чула. Наравно, није било ни мало лако, јер је организаторски тим ДКФ-а мало мањи и за нијансу неискуснији, па је из мог угла то била права мала авантура. Колико год ситних перипетија нас је пратило пре и током тог фестивала ја сам радознао и жељан изазова у виду наредног издања, но, финансијска неизвесност је та која има главну реч - каже Војислав Малешев.
Серија концерата у културним станицама прерасла у фестивал
Све је почело још 2019. године, када је пројекат Pocket Globe подразумевао серију концерата у мрежи културних станица.
- Ја сам пре свега конзумент, уживалац и колекционар музике и као такав сам одувек чезнуо за богатијим концертним програмом и жанровски много разноврснијем него што је наш град углавном имао да понуди. Чињеница је да је интересовање за world music код нас доста мало, али мислим да је управо недостатак оваквих фестивала и концерата заправо и узрок тога. По мени је права грехота помирити се са тим да се на неки начин одричемо једне огромне „пољане шареног и мирисног, а неубраног цвећа“ што бих искористио као метафору за богату њорлд мусиц понуду широм планете. Лично сам и сведочио неким таквим фестивалима по Европи и егзалтиран и пун утисака се враћао кући са жељом да једног дана и мој град буде домаћин неког таквог догађаја - наводи Малешев.
- Тешко је очекивати велике и важне резултате на овом пољу у тако, условно речено, кратком периоду, али рецимо да је овај импулс који смо осетили током године Европске престонице културе дошао у прави час, да не кажем у последњем тренутку. Колико год то у бројкама можда не изгледа гломазно и гламурозно, мислим да је утицај ове, а и било које друге уметничке, нове и ауторске музике, насушни фактор за поднебље опијено јефтином и кич естетиком чији ефекти су, нажалост, видљиви у свакодневном животу и неретко воде ка поремећају система вредности и општем посрнућу - каже Малешев.
Новосадска публика уме да препозна
Нови Сад је протекле године био домаћин догађаја, који су доказ да је новосадска публика жељна другачијег приступа и новог звука и да то уме да препозна.
- Програм који смо представили кроз Караван и мрежу културних станица је специфичан по томе што смо акценат ставили на стварању доживљаја код публике - каже Марина Габровић, која је била програмска координаторка на пројекту „Нови Сад – Европска престоница културе“. - Комбиновањем гастро догађаја и њорлд мусиц концерата створили смо атмосферу једног путовања кроз све четири стране света, односно, Европе. Извођачи који су се представили кроз Караван су мање познати нашој публици, али су врло иновативни, посебно по питању комбиновања world music са осталим жанровима, често уз извођење музике на традиционалним инструментима, што је код публике изазвало сјајну реакцију, односно, ми смо стекли утисак да је публика била пријатно изненађена.
Марина Габровић додаје, да што се Каравана тиче, прва асоцијација јој је била облак сјајне енергије на концертима који су мањег формата од оних на које смо навикли.
- Једна дивна, присна атмосфера између извођача и публике и публика која, након завршетка сваког програма, напушта простор речима „Било је дивно“ - каже Габровић.
Са друге стране, „Сеобе душа”, програм који је трајао чак 10 дана на Новосадском сајму, као први те врсте, на тој локацији, подразумевао је потпуно другачији приступ и организацију.
- „Сеобе душа” су биле веома захтевне за организацију. По први пут, упустили смо у пројекат који се односи на стварање јединственог изложбено-концертног простора од сајамске хале, што је, заправо, било и најзахтевније. Други изазов је био привућу публику да дође на изложбу и уметнички програм на Сајам. Публика од таквих простора не очекује превише, а ми смо заиста имали шта да понудимо. Спајањем књижевног, музичког, перформативног, драмског и визуелног програма изненадили смо све посетиоце. Сјајне сценографске интервенције, добра продукција и добар саџај су допринеле да то буде примамљиво за посетиоце и да буде догађај о којем ће се причати - каже Габровић.
Она се присећа једног од најдуховитијих коментара, након првог дана „Сеоба душа”. Наиме, један брачни пар је схватио да „Сеобе душа” трају 10 дана и када су погледали комплетан програм, закључили су да обоје морају да узму годишњи одмор како би успели све да испрате, јер не желе ништа од програма да пропусте.
- Након завршетка године титуле, можемо да закључимо да Новосађани веома поштују специфичност уметника и програма. Судећи по реакцијама публике на специфичне, помало и експерименталне музичке жанрове, Новом Саду су и више него неопходни овакви програми, Нови Сад их је препознао, заволео и, сигурна сам, очекује још сличних програма у будућности - закључује Марина Габровић.
Малешев је сагласан да су такви програми потребни и да треба искористити тај „ветар у леђа“ који је добијен прошле године.
- Ја сам суштински јако поносан на нас Нови Сад и на ту јединствену прилику и града и његових житеља да буду у центру европских културних дешавања, па макар и на годину дана. Прави ефекат би требало тек очекивати и мислим да се ту највише корисног десило на инфраструктурном пољу (културне станице, Дистрикт...). Наравно, претпостављам да су и многи суграђани присуствовали интересантним дешавањима, као и да су локални уметници успели бар донекле да дођу до изражаја или остваре контакт са својим сродним душама које су нам гостовале. Пожелео бих свом граду да се сад не опусти превише, не улењи и препусти једној сивој и досадној колотечини, него да на крилима титуле покуша да одржи какав-такав континуитет и (по)остане заувек кутуран, углађен, инспиративан и примамљив уметницима са свих страна света, а да домаћим снагама покуша још јаче да помогне да се не осећају напуштено и отуђено - поручује Војислав Малешев.
- Код мене се то проширило на сваки дан. Заиста, кад боље размислим, ја се трудим да сваки дан откријем бар једну песму или аутора који има „оно нешто“ за чим трагам од како ми се, негде у тинејџерским данима, отворио апетит за музику, а особито за њорлд мусиц - каже Воја Малешев.
Импулс дошао у прави час - Тешко је очекивати велике и важне резултате на овом пољу у тако, условно речено, кратком периоду, али рецимо да је овај импулс који смо осетили током године Европске престонице културе дошао у прави час, да не кажем у последњем тренутку. Колико год то у бројкама можда не изгледа гломазно и гламурозно, мислим да је утицај ове, а и било које друге уметничке, нове и ауторске музике, насушни фактор за поднебље опијено јефтином и кич естетиком чији ефекти су, нажалост, видљиви у свакодневном животу и неретко воде ка поремећају система вредности и општем посрнућу - каже Малешев.
А. Брзак
