(ВИДЕО) МАЛА ЗОА ИЗ НОВОГ САДА ИМА САМО ПЕТ И ПО ГОДИНА, АЛИ ИЗА СЕБЕ НА СТОТИНЕ СКЛЕКОВА Свакодневно је са родитељима у теретани, а када видите шта све ради измамиће вам осмех на лице
Зоа Јудин из Новог Сада има само пет и по година, али снагу, самопоуздање и животну енергију које би пожелели и многи одрасли.
Док њени вршњаци већ почињу да висе на телефонима, она се са осмехом на лицу пење уз конопац с ранцем пуним тегова, ради склекове, трчи хуманитарне трке од четири километара и озбиљно тренира у теретани. Све то из љубави, без икакве присиле.
То није све, јер кад изађе из теретане, пресвлачи се у широке панталоне и удобне патике и креће на часове хип-хопа. Често је можете видети и на скејту како с ветром у коси јури низ улицу. И поред свега тога она је и даље девојчица која обожава хаљинице, шналице, шминку…
Њен отац Борис Јудин је био првак света у кајтборду, мајка Тамара Стојисављевић тренирала је бокс и кик-бокс. Зоа одмалена гледа тренинге у кросфит клубу који држе њени родитељи.
– Она је буквално већ с месец дана била у колицима док ми тренирамо, са седам месеци је проходала самостално. Деца упијају одраз родитеља, гледају их и упијају, за Зоу може да се каже да од рођења тренира. Моторичке и физичке способности су јој веће и развијеније, она ради и доста компликованијих „скилова“ за своје године, теже покрете и ствари него што ја могу да научим девојку од 20 година – прича Тамара за Курир.
Наглашава да Зоу на то нико не присиљава, те да она то ради из љубави.
– Људи говоре да не треба дете форсирати, али она то воли. Сама ми тражи да јој напишем тренинг да буде јако тежак. Узме мој ранац, напуни теговима и пење се уз канап. Њу нико на то, наравно, не тера, ако не буде желела да се бави спортом, нико је неће форсирати.
Тамара каже и да поједини коментаришу негативно нешто што је, истиче, позитивно.
– Наравно да јој не дајемо нешто што она не би смела. Рецимо, пре четири месеца је сломила ногу, два и по месеца је била у гипсу, чак су разматрали и операцију, али се она уз вежбице опоравила.
– Она не иде у вртић, пре подне је са мном, а после подне иде с нама на тренинге и све је то природно дошло. Њој је казна кад јој кажемо да нема тренинга. Добијамо и неке коментаре како од ње правимо дечака, али она је толико нежна, воли плес, воли да се лепо обуче, нашминка, воли музику, све што воле друге девојчице. Она ради озбиљан тренинг који одрасли људи не могу да ураде и, што је најважније, она у томе ужива. Она је само нормално дете, ништа специјално. Трчи, скаче, пење се на канап, деца су некада све то радила, а сада већ са пет година имају криву кичму и равна стопала.