"Зеленило" планира да годишње компостира 5.000 тона биоотпада

У оквиру пројекта „Управљање отпадом у контексту климатских промена”, који је покренут у нашој земљи, реализују се активности усмерене на унапређење система управљања отпадом у 17 локалних самоуправа, у три региона.
1
Фото: Dnevnik.rs

Јавно комунално предузеће „Градско зеленило” је једна од карика његове реализације и представља део будућег регионалног центра за управљање отпадом јер се значајан аспекат техничке подршке пројекта односи на третман биоразградивог отпада, тачније – процес компостирања. С обзиром на вишеструку корист коју шира заједница и домаћинства могу имати од тог процеса, у сарадњи с Градом у припреми је изградња пилот-постројења за компостирање зеленог отпада сакупљеног с јавних површина, које ће бити у оквиру ЈКП „Градско зеленило”.

– Последњих десет година „Градско зеленило” сав биљни отпад, попут грана орезаних у јесен, сувих и болесних стабла, покошене траве… који сакупи на јавним зеленим површинама, прерађује у компост – казала је за „Дневник” руководилац одељења производње ЈКП „Градско зеленило” Данијела Андрић. – То је заокружен процес у којем биљна маса заправо не буде бачена на депонију, већ буде максимално рециклирана, односно компостирана процесом компостирања. План је да на површини од 10.000 квадратних метара годишње прерадимо око 5.000 тона биоотпада.

По речима наше саговорнице, третирање биоразградивог отпада компостирањем је веома значајно јер се смањује продукција угљен-диоксида у атмосфери, што доводи до смањења ефекта стаклене баште и глобалног загревања. Сам процес компостирања је разлагање биомасе и стварање плодног органског ђубрива, које је једно од најквалитетнијих. Уколико биоразградиви отпад заврши на депонијама, изазива продукцију гасова стаклене баште и процедних вода, што има негативан утицај на животну средину и здравље људи.

Фото: Dnevnik.rs

– На старој локацији ЈКП „Градског зеленила” то су биле пасивне гомиле, није рађена интензивна производња, већ је зависила од временских услова – каже Данијела Андрић. – Тада смо радили анализе добијеног компоста и видели да он поседује све што је потребно за раст и развој биљног материјала у граду и из тих разлога смо усмерили сву нашу снагу и ресурсе у покретање процеса производње компоста на много савременији начин, уз употребу машина и новије технологије. Тако смо, заједно с колегама из ГИЗ-а направили пилот-пројекат, који обухвата изглед плоче и површине на којој се ради компостирање и како треба да изгледа технологија произвоње компоста која прати те савремене машине.


Кућно компостирање

Осим поменутог постројења за веће количине биоразградивог отпада, пројекат је ГИЗ-а помогао је и реализацију пилот-пројекта кућног компостирања у општини Бачки Петровац, када је грађанима крајем 2018. године подељено 140 кућних компостера. Спроводе га сама домаћинства, уз приручнике које су добили с детаљним упутствима како компостирати биоразградиви отпад који настаје у домаћинству. Добијени компост могу користити у сопственим вртовима и баштама. Током 2019. године су професионални тимови представника општинске управе и ЈКП „Прогрес”, уз помоћ ГИЗ-а пратили процес и пружали саветодавну подршку грађанима. У пилот-фази настало је око 85 кубних метара компоста, што представља четири пуна камиона биоразградивог отпада који није завршио на депонији. Резултати показују да, уз доследну примену планова, компостирање може постати редован сегмент управљања отпадом, те да за то нису увек неопходне велике инвестиције и постројења. Доста се може постићи и на нивоу појединачних домаћинстава.


Раније су имали један циклус производње компоста, међутим, новим моделом би тај процес требало да иде у три циклуса годишње, што значи да се и количина произведеног компоста повећава, као и могућност његовог ширења и дистрибуције. У процесу компостирања добијају се, у ствари, два производа, компост и малч.

– Процес иде тако што се, рецимо, с крошње дрвета скину болесне и оштећене гране, товаре се на камион и довозе у део за производњу компоста – прича наша саговорница. – Дробилица уситњава биљни отпад, формирајући редове, који се недељно преврћу посебном машином. То се ради у циљу убрзања процеса, да би тај биоотпад брже дошао у контакт с ваздухом и бактеријама, те се тако убрзао процес труљења. Мери се пХ вредност, влага и температура у тим гомилама, које се константно надзиру. Када видимо да је компост зрео, просејава се да би се ослободио остатака нечистоћа и као крајњи продукт добије се чист компост, спреман за употребу. Биљке се развијају и расту захваљујући хранљивим материјама које има у себи и тако добијамо бољи принос, квалитетнију и отпорнију биљку.

Пројекат „Управљање отпадом у контексту климатских промена” реализује се у склопу Немачке развојне сарадње, коју спроводи ГИЗ.

И. Бакмаз

Фото: Ф. Бакић

EUR/RSD 117.5929
Најновије вести