По други пут у овој сезони изгубили су на “Карађорђу” од Спартака Ждрепчеве крви (0:2), заслужено и без речи замерке. Око 3.000 гледалаца могли су да се увере да Суботичани у овом првенству имају бољи тим, да тачно знају шта и у ком тренутку треба да раде и да, коначно, поседују квалитет који је испред новосадског. Захваљујући свему томе, направили су велики корак ка циљу који још увек гласно не казују, а који је све видљивији и јаснији на хоризонту - изласку на евро-сцену.
Стратег Воше Александар Веселиновић доживео је и други пораз по повратку у Нови Сад. После Напретка, бодове је однео и његов дојучераши тим из Суботице и сада је већ јасно да Новосађани не поседују квалитет за испуњење (пре)храбрих амбиција.
„У првом полувремену смо били агресивни на половини ривала, деловали смо као компактна и мотивисана екипа и тиме могу да будем задовољан“, рекао је Веселиновић.
Загрљај Веселиновића и Гаћиновића
Пред почетак војвођанског дербија загрлили су се и поздравили дугогодишњи сарадници Александар Веселиновић и Владимир Гаћиновић. Први сада води новосадску, а други екипу из Суботице, али су међу њима остали изузетни, пријатељски односи, које нису могли, а ни желели да сакрију. Гаћиновић је однео победу над својим дојучерашњим учитељем, на чему му је, маниром правог спортског господина, Веселиновић честитао.
„Иако смо били лишени помоћи Антића и Арсића, чини ми се да смо успели да изненадимо стручни штаб Суботичана стављањем у стартну поставу Месаровића и Аврамовског. Док је било снаге, показивали смо велику жељу да се надмећемо и покушамо да остваримо предност. Госте смо пореметили донекле у њиховом начину игре, знао сам којим путем желе да иду ка победи, а онда је уследио кикс после аута и добили смо први гол. Увежбавали смо такве ситуације, знали како се Суботичани понашају и играју после прекида, али је уследио пад концентрације.“
У наставку, међутим, Воша је падала у темпу, а гости су га држали на истом нивоу, а онда и појачали.
„То јесте проблем с којим се суочавамо, а свестан сам био да је противник чврст, јер је екипа која је јасно профилисана и формирана. Уз то, играчи Спартака су доста бржи од наших, имају више снаге и све то нас је одвело у пораз. И други гол примили смо после деконцетрације у дефанзивним задацима, овог пута после корнера, чиме је утакмица била решена. Међутим, похвалио сам моје играче због испољеног вољног момента и жеље да се надмећу, оставши достојанствени и честитајући противнику на победи. Морамо да се окренемо оном што следи у преосталих пет кола плеј-офа.“
О томе шта они који воле црвену и белу боју Војводине могу да очекују до краја првенства, Веселиновић је рекао:
„Од јуче смо прешли на план Б. Имамо обавезу према величини и имену клуба и пребогатој традицији да се боримо до краја. Математички нисмо без шансе за Европу, али треба бити реалан... У свакој наредној утакмици трудићемо се да играмо свом снагом, максимално и на победу, без обзира на то ко нам је ривал. Истовремено, жеља нам је да проверимо све играче које имамо на располагању, односно да видимо на кога можемо да рачунамо у будућности, а на кога не. То је веома озбиљан и захтеван посао и желим да га урадимо онако како треба, да бисмо стекли јасну слику шта нам недостаје у играчком кадру, односно какав профил фудбалера треба да потражимо у наредном прелазном року.“
У следећем колу Војводина гостује Вождовцу.
„Покушаћемо да поново покажемо велику вољу и жељу да победимо. То је наша обавеза, иако ћемо у том сусрету наступити без Александра Радовановића који је акумулирао жуте картоне. Реч је о одличном фудбалеру, али ћемо се потрудити да се његов изостанак што мање осети. Кренули смо путем који у неком будућем времену треба да нас одведе ка томе да играмо брз, агресиван и нападачки фудбал, јер то је обавеза коју Војводина има према самој себи, навијачима, члановима управе и граду. Зато ћу инсистирати код играча да не посустану, јер играју и за себе саме, за своје сутра у фудбалу“, истакао је Александар Веселиновић.
А. Предојевић