Владимир Стојковић: Пратим утабану стазу Ван дер Сара

Голман Партизана Владимир Стојковић у 34. години проживљава можда и најблиставије тренутке у каријери.

Чувар мреже који је био један од најзаслужнијих за сјајне резултате црно-белих у Европи, као и пласман репрезентације на Мундијал у Русији, судећи по оном како прича, ни не помишља да ускоро заврши каријеру.

- Зашто бих? Осећам се одлично, исто као и пре десетак година, тело ме слуша, а, уз то, иза себе имам најбољу годину у каријери. Планирам да браним сигурно још неколико година, наравно, ако то заслужим и одржим тренутну форму. Пуно пажње посвећујем превентиви од повреда и припремама пред сезону и никада на прву прозивку нисам дошао опуштен, већ сам увек био загрејан и нашпанован. Планирам да идем путем једног Ван дер Сара, који је у 41. години завршио каријеру, а и тада је био у врхунској форми. За голмане године нису битне, једино је важан квалитет - рекао је Стојковић.

Занимљиво је то како је Стојковић први пут стигао у Партизан.

- Звао ме је Лола Смиљанић и рекао да је размишљао како бих ја био идеално појачање за црно-беле. Онда је та прича дошла до стручног штаба, управе и остало је - историја. Приликом другог доласка, све је било опуштеније, знали смо се и радо сам прихватио позив Партизана.

Доста проблема је Стојковић имао с навијачима Црвене звезде, јер је, као бивши голман тог клуба, прешао у редове вечитог ривала.

- Ту мора да се јасно постави нека граница. Пре него што сам први пут дошао у Хумску, препоручио сам се црвено-белима, али ме они нису хтели. Навијачи Звезде су то знали, али... Све је кулминирало на гостовању државног тима у Италији, у Ђенови, када су још преко дана кренуле прозивке усмерене ка мени. Наставило се када смо кренули на утакмицу и чекали Бамбија Тошића који је заборавио пасош. Навијачи су дошли до аутобуса и почели да га љујају с обе стране. Потом су некако обили врата, бацили бомбе и ушли, а већи инцидент су спречили Деки Станковић и Никола Жигић, јер су они били неко кога су ти хулигани поштовали. Када смо дошли на стадион, пао је договор да не браним. Каснија дешавања на стадиону већ знате. После утакмице морали смо директно аутобусом да дођемо на писту, а на аеродрому у Београду ме је сачекао полицијски yип. То је, ето, читава прича.

Око првог преласка у Партизан консултовао се само с мајком и братом.

- То нису теме за наклапање у друштву, већ врло озбиљне ствари. Јесам мало размишљао, али када сам добио подршку породице, све је било јасно. И нисам се покајао.

На крају, Стојковић се осврнуо и на Партизанов реванш с Видеотоном и на то шта је саиграчима у свлачионици поручио.

- Рекао сам да можемо да будемо јунаци или губитници и уверио их да нема разлога за ово друго. Ја сам у ту утакмицу ушао као робот, само да победимо. Тако је било и против Јанг Бојса. Пре утакмица са Швајцарцима, знао сам тачно како који играч шутира, како центрира и то се исплатило. Све је на крају испало најбоље по Партизан – закључио је Владимир Стојковић.

И. Лазаревић

Нисам кукавица

Владимир Стојковић је једним гестом направљеним на вечитом дербију, показао да се није уплашио догађањима која су се догодила у Италији.

- Мајица коју сам показао на дербију био је само чин револта, а не мржње. Морао сам да покажем да нисам кукавица и да умем да се чувам. Све остале приче нису истините - укратко је објаснио Стојковић.

EUR/RSD 118.1074
Најновије вести