У опроштају од легенде, Шаховски савез Србије подсетио је да је велемајстор Верица Недељковић рођена у Придворици код Чачка 16. септембра 1929. године, а преминула у среду, 13. децембра, у Београду у којем је развијала успешну шаховску и научну каријеру.
А, све је почело у њеном Чачку, где је гимназију од осам разреда завршила као одлична ученица и зато била ослобођена Мале и Велике матуре. Студирала је потом на Машинском факултету Универзитета у Београду и дипломирала 2. фебруара 1955. као прва жена дипломирани инжењер бродоградње у Србији.
Шах је научила у чачанској гимназији и клубу "Борац". Преласком у Београд 1948. на студије, учланила се у ШК „Црвена звезда“ и у њему заувек остала. Титулу националног мајстора добила је као победница на шампионату Југославије у Скопљу (1950), а титулу интернационалног мајстора ФИДЕ стекла је победом на међународном Зонском турниру у Херцег Новом (1954).
Титула велемајстора ФИДЕ уведена је знатно касније, па јој је призната и уручена 1977.године за освојено друго место на Турниру кандидаткиња у Пловдиву (1959). Тим резултатом Верица Недељковић је била званично трећа играчица на свету. Освојено друго место на Турниру кандидаткиња био је први, а остао и највећи домет у историји женског шаха у Југославији и Србији (касније су га поновиле Милунка Лазаревић и Алиса Марић).
Важнији појединачни резултати: Шампионати Југославије – 6 пута првакиња, Западноевропски зонски турнири – 4 пута првакиња, Турнири кандидаткиња за изазивачицу првакиње света - учествовала 5 пута узастопно и била је прва странкиња која је угрозила примат совјетских шахисткиња. Најближа круни била је у Пловдиву 1959.године када је освојила друго место.
Важнији екипни резултати: На олимпијади у Сплиту 1963.године Југославија је постигла свој највећи олимпијски успех у женском шаху освајањем другог места и сребрне олимпијске медаље (злато је за само пола поена више припало СССР-у). Допринос Верице Недељковић овом успеху је и до данас непревазиђен – освојила је 12 поена из 12 одиграних партија! Овај успех се и данас памти, и у новим евиденцијама се води ка одговарајући златној олимпијској медаљи за најбољи резултат на појединачној табли. На олимпијади у Оберхаузену 1966.године, женска шаховска репрезентација је освојила 4. место.
Од бројних других међународних репрезентативних мечева истичу се реми са светском првакињом Биковом ипобеда над будућом светском првакињом Ноном Гаприндашвили у мечу СССР-Југославија у Кијеву 1959.године, као и резултат у мечу Југославија-СССР, Београд 1961.године, када је Верица Недељковић постигла најбољи резултат икад постигнут у мечевима против совјетских играчица са 5 освојених поена из 6 партија! Пешачка завршница партије са шампионком СССР-а Ларисом Вољперт коју је Верица Недељковић добила, ушла је у уџбенике шаха. У мечу СССР-Југославија, у Лењинграду 1964.год. Верица Недељковић је опет победила тадашњу светску првакињу Нону Гаприндашвили.
Радила је дуго година на Машинском факултету Универзитета у Београду на Катедри за отпорност материјала. Академски степен магистра техничких наука стекла је 1974. године. Самостално је објавила уџбеник: "Графички радови из Отпорности материјала 1" у 4 издања по 3000 примерака (1971, 1973, 1978 и 1984.) и у коауторству "Таблице из Отпорности материјала" 1971. и "Приручник из Отпорности материјала" 1978. године. Коаутор је и у неколино научно-истраживачких радова.
Курир
